Opštinske novine
/
Проф. А. Станојевић Проблем квалитета камена за београдску калдрму
Београдска општина приступила је интензивној замени своје негдашње, анахронистичке калдрме поглавито од 1927. У току те и наредне две године израђено је у Београду, по подацима, које смо могли добити у Техничкој дирекцији Београдске општине, око 500.000 квадратних метара модерне калдрме у коловозу и тротоарима. Проширењем пак београдског атара по закону од 1929 и уводећи у круг рада на овом пољу Дедиње, Чукарицу и извесне периферијске делове на југу и истоку ранијег Београда (Вишњички пут, Господарски пут, булевар Ослобођења итд.), површина модерне калдрме порасла је до краја 1932 год. до 1,600.000 квадратних метара, претварајући тако нашу престоницу у варош, која се изграђеном калдрмом може заиста упоређивати с најмодернијим европским великим градовима. Нажалост, потпуно калдрмисање вироши тиме је тек у пола изведено и Београд са својих данашњих 945 улица и уличица, чија површина износи нешто преко 3,200.000 квадратних метара, неће моћи задовољити жељени идеал ни за приличан број година у будућности. Извесно, за тај циљ требаће му поред досада утрошеннх динара 300,000.000, бар још добра половина од тога, — под претпоставком још да ти нови милиони динара буду употребљени на најрационалнији начин, и калдрму која би ма и у најскромнијем облику задовољавала захтеве модерне калдрме.... У својим досадашњим напорима на овом пољу Београд се обртао готово свима врстама материјала, који се за овај циљ употребљава и који му је према приликама стајао на расположењу: дрвету, камену, цементу, асфалту и извесним битуминозним материјама, правећи при том и врло интересантне комбинације од тога материјала. Међутим, искуство је већ и сувише убедљиво показало да Београд с обзиром на своје теренске, а и остале, економско-привредне, прилике мора у овом погледу од свега тога материјала највећу важност ипак полагати на — камен и оне облике калдрме, за које се употребљава — камен! Камена је калдрма не само природна калдрма једне вароши, чије поједине улице показују успоне и до 12%, већ она једина има највећег значаја и за финансије саме београдске општине и за привреду ближе или даље престоничке околине. У том по-
гледу традиција и примери, које су нам остављали још класични народи, налазе подршке и у искуству и у самој техничкој науци... Облик каменог материјала и начин његовог уграђивања у улице Београда био је до сад, од 1927, врло различан. Најчешће су то били призматични комади различних димензија с више или мање правилним и равним површинама, затим више или мање правилне, крупније или ситније коцке, па онда ломљен камен разних Димензија и напослетку крупније или ситније туцан камен, назват иначе општим именом туцаник. Коцке и призматички комади постављани су у појединим улицама махом на подлогу од бетона, а само изузетно и у врло ограниченој мери (део пута за Чукарицу итд.) и на обичном ситном песку с претходно уваљаном, па и набијеном подлогом; ломљен камен с димензијама 7—12 см., па и преко тога, усађиван је такође у известан бетон, градећи т. зв. мозаик, а туцаник стално расипан и збијан ваљком било по голој, такође претходно уваљаној земљаној подлози било по претходно набацаном и на известан начин за подлогу припремљеном крупном ломљеном камену (пут за Раковицу итд.). Местимице је ломљен камен заливан пементом или и асфалтом, па било да му је подлога од бетона или чега другог; коцке и призматични комади готово стално су заливане на додирним местима асфалтном кашом. Напослетку, извесне улице добијале су и обичну, т. зв. „турску" калдрму од ломљеног камена, усађеног у песак или чак и у троску од угља из електричне фабрике. У ограниченој мери и то само на неким периферијским местима грађен је и обичан макадам од уваљаног туцаника, засутог ситнијим или крупнијим сплитом 1 ). Комбинације поје-
Посебице је досад израђено: 28.294 м 2 дрвене калдрме, 170.403 м 2 калдрме од призматичног камена, 192.607 м 2 калдрме од ситнијих и крупнијих коцака, 15,403 м 2 у бетону, 80.557 м 2 у збијеном и 240.709 м 2 у ваљаном асфалту, 65.949 м 2 у ненетрисаном макадаму, 64.698 м 2 у спрамексираном макадаму, 129.042 м 2 заливене камене калдрме на бетону и 49.848 м 2 таке исте калдрме на песку. Укупна површина модерне кал■ дрме у коловозу износи око 1,042.510 м 2 ; тротоари од асфалта, бетона, ситне коцке, заливенот ломљеног камена итд. запремају површину од 549.768 м„. Обична калдрма од ломљеног камена или макадама, покрива у коловозу површину од 500.000 м 2 , а у тротоарима од близу 150.000 м 2 .