Opštinske novine
2*
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 455
гледу прилично заостали за неким западним државама, али смо бар у том повољном положају да се можемо користити туђим искуством и оценити резултате ,које су за 20 до 30 година такви закони тамо донели, па се према томе управљати. У Енглеској постоји још од 1890 године такозвани Ноизт^ оГ Ше \^огк1п^ с1а§з ас! који захтева рушење свих зграда за које је утврђено да су нездраве, а у Француској закон од 10 јуна 1915 год., такође предвиђа експропријацију свих нездравих места. Ми не морамо одмах рушити, то би можда била и велика грешка, пре него добијемо довољан број добрих радничких станова, али би могли једном наредбом забранити издавање свих просторија за које једна непристрасна анкета утврди да су нездраве. У том погледу при отсеку Јавне хигијене могла би се установити једна општа санатетска картотека за све зграде и све просторије, где би били унети сви хигијенски податци, повољни и неповољни, и општина би могла на основу тих података у сарадњи са Управом града забранити усељавање у сваку такву просторију све док се не оправи, ако је то могуће, или да нареди рушење, ако то није могуће. Таква картотека под сталном контролом једног инспектора градске хигијене, била би уједно потсетник и за све остале санитетско-хигијенске мере и наредбе. Сем тога у одбору за одобравање за подизање нових или преправку старих грађевина, требало би увек саслушати и мишљење једног стручног лица, савршено упознатог у питањима градске хигијене. Треба омогућити да се санитетско-хигијенска комунална интервенција простире на све грађевине без разлике, на све локале, радионице, радње, фабрике, школе итд. Та би интервенција морала базирати на једном низу општих хигијенских услова који би били обавезни за све и које би требало свуда спровести. Размере оваквог једног чланка заиста су недовољне да би се у сва та питања могло детаљније улазити. Зато ћемо само у главним потезима изнети један план, из кога би се могао видети удео комуналне и приватне иницијативе. Комунална интервенција, поред осталих истовремених мера за хигијенско уређење садашњих нездравих крајева вароши, била би ангажована нарочито за подизање неколико великих зграда са већим бројем станова за сиромашне. По 30 до 40 станова у једној згради са 3—4 одељења сваки потпуно издвојени, са пространим двориштем у зеленилу и широком улицом испред зграде, сужили би за смештај оних, чије би станове као најнездравије требало затворити, или чије би зграде требало срушити, земљиште експроприсати, ради генералног преуређења тога краја. Такви ослобођени терени били би преуређени потпуно модерно по свима захтеви-
ма хигијене, било подизањем гарден ситија било већих зграда за сиромашан свет. Поред колективних зграда одмах предвидети израду широких, правих улица, засађених дрвећем, а зграде из дворишта окружити зеленилом. Двориште сваке зграде треба да има размере бар висине зграде. За подизање оваквих станова и преуређења искористити првенствено слободна земљишта у самој вароши. Али и приватна сарадња могла би бити од велике користи. Према могућностима требало би кредитима помагати и мање групе приватних градитеља, где би 4—5 станова у групи
Анкетирани станови: Из Балканске улице
једно уз друго или под истим кровом имало више власника или би сваки био власник само једног спрата. Један хигијенско-грађевински одбор давао би савете и упутства где и како треба подизати такве мале, јефтине радничке станове. Нека већа индустријска предузећа већ су подигла станове за своје особље у близини фабричких зграда. Требало би свим могућим мерама фаворизирати и настојати да и остала предузећа, фабрике, млинови, велике радионице, банке, штедионице, подигну хигијенске зграде за своје сиромашне намештенике. Уопште потпомоћи до крајњих граница па и изванредним мерама сваку приватну иницијативу, која иде за подизањем или уређењем јефтиних хигијенских станова. Напослетку фаворизирати и помагати разним повластицама и кредитима и све приватне задруге и кооперативе, чији би циљ био подизање оваквих станова за своје чланове. На тај начин ,заједничким напором и комуналне и приватне иницијативе решили бисмо не само питање здравих радничких станова, него би добрим делом решили и један други крупни проблем, проблем сузбијања туберкулозне заразе у Београду.