Opštinske novine
Стр. 458
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
У Београду је пак смртност од туберкулозе и сада већа него што је некад била у Манхајму — пре око 30 година — за део његових становника са највећим помором! То је једна од индикација о станбеним приликама у Београду. Студирајући прилике у Хамбургу, д-р Камп са правом каже, да се густоћа становништва појединог краја може тачно утврдити према цифри помора становништва у тим крајевима. У Берлину је 1885 године на сваку хиљаду становника умирало, ако је стан био од једне собе, 165,5 од две собе 22,5, од три собе 7,5 а од четири собе 5,4. Чим већи стан, тим мањи помор. У раздобљу од 1867 до 1875 у Лајпцигу је на сваку хиљаду становника:
Ако је у једној соби ста- Умирало у старости од године
особа
0-1
1-5
преко
5 Свега
1 —
111,
13,8
9,
11,3
1 — 1,5
250,
32,3
10,
18,2
1,5 — 2
258,
41,4
11,
19,8
2 — 2,5
344
46,
13,
25,6
2,5 — 3
330,
43,6
13,
27,3
преко 3
418,
48,8
18,
33,6
Ове бројке
потврђују правило:
да смрт
ност расте у сразмери са насељеношћу појединог стана. Статистика Пеште изразила је утицај стана и на други начин, истражу1'ући просечну дужину настањеника у њима и дошла је до закључка да је: Просечна дужина живота настањеУ стану са ника 2 становника у једној соби 47,10 година 5 становника 39,51 „ 6 становника 37,10 „ више 32,03 „ Чим више становника у једној соби тим је краћи њихов век. Анкета Београдске општине — Отсека за штампу и — антитуберкулозне лиге 1931, ма колико да је била само парцијелна, открива стање које и нама намеће бригу и изазива на узбуну широку јавност и меродавне факторе, исто онако, као што је слично стање у прошлости у другим градовима изазвало широк јавни интерес и интервенцију власти у сличним односима. У својој књизи „О нашим социјалним проблемима" г. Сл. Видаковић износи, да је једном званичном антитуберкулозном анкетом 1930 године утврђено да је од прегледаних 4665 станова својих болесника 54% истих било апсолутно неупотребљиво. А д-р Врачевић о доцнијој анкети вели: „Социјалном анкетом смо утврдили, да је од 378 болесника у породицама имало засебну собу 68, тј. 18%, док је осталих 82% спавало у истој соби са здравима."
„Од болесника који нису имали своје засебне собе сопствену постељу је имало 79,3% док је 20,7% спавало у истој постељи са здравима и са децом." „Од 157 туберкулозних самаца засебну собу је имало само 31%, док је 69% становало са здравима у истој соби". „Од 378 туберкулозних породица 89% је имало само по једну собу за живот, 8,4 по две, а 3,6% по више соба за становање." По квартовима су болесници били распоређени овако: Сењак и Варошки 1% и 1,9%; Савамалски и ван Београда 10 и 11,7%; Палилулски и Врачарски 23,1 и 28,2%. Оно што је професор Филиповић 1890 констатовао за Беч, наиме: да је у кварту са насељеношћу од 0,84 особа на • просторију смртност износила 11,6%, а у кварту са насељеношћу од 8,94 да је смртност износила 35% или три пута више него у већим становима — утврдила је, као што се види из горњих цифара, и статистика нашег антитуберкулозног диспанзера и Општине београдске за Београд. Само што су цифре о сразмери боловања по појединим нашим квартовима, да их назовем господским и сиротињским, много и много поразније него што су оне које износи проф. Филиповић за Беч из 1890 године. Нарочито треба подвући из података београдског антитуберкулозног диспанзера да је међу оболелима на.јвећи проценат домаћица — са 21,5. За њима долазе занатлије са 14,7 и радници са 14,9, па чиновници са 11,1 и трговЦи са 3.4%. Највеће је дакле оболевање па и помор код домаћица — које су стално од јутра до мрака у кући, и то домаћица из сиротињских крајева, са немогућим станбеним приликама. „У савамалском кварту — вели извештај општинске анкете, цитиран у књизи руковаоца овом анкетом г. Видаковића — који је типичан претставник ових сиротињских штенара и уџерица, званичном смо статистиком утврдили бројно већи морталитет од туберкулозе у 1929 години са 232% више према блискому теразиском кварту. У Савамали умире сваки други становник од туберкулозе, а на Теразијама сваки пети. Укупно у Београду умире сваки четврти грађанин од туберкулозе". Објашњење за овакав однос помора наших грађана у појединим квартовима даје карактеристика појединих насеобина као на пример Јатаганмале или Маринкове баре. „У овим местима — вели г. Видаковић у, једној својој књизи — има данас до 90% кућица у којима станују по 6, по 8 чланова и где на једног члана често не дође ни два и по кубна метра ваздуха. Доиста нешто нечувено, кад се помисли да модерна ветеринарска наука тражи да у обору свињском на једног вепра дође најмање два кубна метра ваздуха!"