Opštinske novine

Стр. 474

0 11ШТИНСКЕ НОВИНЕ

ћају све земље подједнако. Ако би се имали наводити примери о беди становања ширих народних слојева, требало би споменути све земље у свету. Према подацима Међународног бироа рада, који са њему својственом упорношћу и тактом, прати послератну станбену кризу у свету, данас постоји најакутнија квантитативна и квалитативна криза станова у свима државама и градовима. Јер да би се постигао заостатак у прошлим годинама и задовољиле нормалне потребе, требало би у идућој деценији да се у Европи сагради 10—15 милиона станова. Међутим, у већини земаља грађевна делатност је у великом застоју, готово у потпуној умртвљености. Тако нарочито у Финској, Италији, Немачкој, Аустрији и Сједињеним Америчким Државама. На пример, у Италији број изграђених станова износио је у првих седам месеци прошле године око 13.000 према 53.000 у 1929; у С. А. Д. у првом семестру 1932 смањена је грађевна делатност за 76% према истом периоду у 1931. У погледу градње и обнове станова наша земља не може се одвојити од других никаквим полетом. У њој су у огромној размери имали да се обнове ратом порушени крајеви и тиме надокнаде уништене грађевине. Осим тога, знатан прираст становништва, нарочито у већим градским центрима, захтевао је велику грађевну делатност, да би се задовољиле текуће потребе живота. Јасно је, да за неколико година све ово није могло бити урађено, а специјално у Београду, чије се становништво повећало у огромном размеру. По једној стручној процени у нашој престоници мањка око 10.000 малих станова, а то значи да би још требало саградити колико је већ саграђено од 1921—1930. Све ове околности јасно показују, да код нас као и у другим земљама, а у Београду више него у другим градовима, постоји и квалитативна станбена криза, која се током актуелне привредне кризе компликовала неподношљивим одржањем висине кирије. II Ово тешко стање дошло је почев од 1931 до јачег изражаја у нашем друштвеном животу. У многим градовима су одржани јавни зборови, основана заинтересована удружења, образовани акциони одбори. Цело ово врење у јавном мишљењу заинтересовало је прво поједине банове, па је по томе у месецу фебруару прошле године Министарство социјалне политике и народног здравља сазвало ширу анкету, да би се консултацијом разних чиниоца дошло до приближно тачног стања ствари. Пред крај прошле године питање станбене кризе било је стављено као дневна тачка У-ог конгреса Радничких комора. Од првокласног је интереса, да се детаљније изложи, како се питање постављало на

анкети Министарства, на којој су, може се претпоставити, сва становишта дошла до изражаја. За тачну оријентацију у данашњој станбеној кризи потребно је објективно изнети разлоге и схватања, која су ту изложена, и ми ћемо стога то учинити. Претставници станара тражили су државну интервенцију за смањење закупних цена становима и локалима. Они су наводили као разлоге: 1) пад куповне моћи потрошача, 2) општи пад цена на велико и на мало изузев станарина и 3) да је рентабилитет капитала уложеног у зграде несразмерно велики и најсигурнији. Кућевласници су били одлучно против интервенције државе и наводили су следеће разлоге: 1) рентабилитет кућа није превелики, јер доноси највише 7—9%, док државни папири доносе 12—15%, 2) пад цена становима већ постоји и он ће се нормално наставити и 3) интервенција би смањила грађевну делатност и тиме само погоршала станбену кризу и повећала општу незапосленост. Међу онима, који су тражили интервенцију, била су подељења мишљења о самом начину посредовања државе. Једни су тражили, да се смање кирије за известан постотак, који се може сматрати као нормалан у општем паду цена, а у односу на једну нормалну послератну годину. Други су тражили, да се цене киријама сведу на предратни ниво у односу највише 1:11. Умереније тражење је било да се остави принцип слободне нагодбе између кућевласника и станара, а да се интервенише у индивидуалним споровима где би кирија стварно била претерана. Као главни разлог наведено је, да би ова концепција имала ту добру страну, што не би наметала немогућ задатак, који би се поставио када би се прихватило максимирање кирија, да се уводи унапред разлика између старих — амортизованих зграда и нових —- задужених. Поред ових радикалних захтева на анкети су учињени многи детаљнији предлози као: 1) укинути полугодишње отказе, да би слободније мењање станова изазвало већу конкуренцију; 2) разрешити дугогодишње уговоре, који приморавају закупце, да у данашњем општем паду цена плаћају високе кирије од пре неколико година; 3) предвидети интервенцију за празне станове, н.пр. увести таксу на празан стан; 4) забранити т.зв. напуцавање кирија, чиме се уметно подиже цена становима и локалима; 5) предвидети да индустријска предузећа не избацују из стана раднике, који ради незапослености не могу да плаћају кирију; 6) продужити рок о пленидби ствари за неплаћену кирију. Раднички претставници, у погледу несташице и нехигијенских станова, захтевали су, да се оживотвори Закон о грађевинској делатности и да се оснује грађевни фонд за изградњу малих радничких станова.