Opštinske novine

Стр. 482

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Београд још увек иде „у ширину" за разлику од Њујорка, који иде „у висину". Сваки од Београђана воли да има своју кућицу са баштицом и оградом, па је цело насеље Пашино брдо такво. Довољно је погледати Београд са висине па видети како се просуо све до Миријева. Дакле без икаквих прописа о Гарден-ситима, регулисан на своју руку, мали грађани су се сами испарцелисали и већ дали тон насељу. Општина би ако овако настави морала да иде само за њима. Али, оно велико али, општина не само што није успела да предвиди ствар и да у напред спреми регулацију и Грађ. правилнике, већ чак не иде ни улоредо са потребама једног таквог краја она стално задоцњава, што ни мало није за похвалу. Додуше, разлози тог задоцњавања не леже у некој злој намери, већ чисто у техничким немогућностима али данас тежина целог питања лежи ту. Прва иомоћ општине према томе није у подизању нових станова, већ у давању згодних места за те станове, у пројектовању добрих регулација и уопште у комуналном старању око станова. Ту спада и давање воде, канализација, осветлење, регулација и калдрма итд. Потребна је уредба о Генералном плану, потребна је регулација периферије, потребно је још много којечега, што је уосталом свима нама добро познато. Тек кад се сав тај посао доведе у ред, може општина помишљати на подизање својих станова, па ће и онда морати добро да цени јесу ли они баш толико неопходни или је боље само мало више помоћи приватну иницијативу. Покреће се питање где и како треба подизати јевтине станове? Оно изилази из оквира саме анкете, пошто спада у чисто урбанистичко питање. Али главне теме за одговор нису тешке да се схвате: 1) на здравом терену, заклоњеном од ветрова; 2) ван градских

загушљивих центара, на чистом ваздуху и сунцу али повезани добрим комуникацијама са центром; 3) станови морају бити снабдевени водом, осветлењем, канализацијом и калдрмом; 4) морају бити у зеленилу и 5) према стандарду живота морају имати потребан конфор уз минималну и сношљиву кирију. У техничком погледу морају одговарати прописима данашње технике, грађени уз минималне трошкове, а у хигијенском имати сва добра преимућства. Стара тежња: са најмање сретстава добити нешто најбоље. Места за нове јевтине станове морају се одредити у Београду благовремено Генералним планом. То је прва и сада најактуелнија дужност општине и ако се она на време не испуни може се десити да временом дође још до горег стања од данашњег. Преправке у Генералном плану и разне експропријације увек скупље коштају него ли нов план на нетакнутом терену. Кад се буду уредила предграђа и сазидали мали, здрави и јевтини станови, становници ће сами аутоматски бежати из нездравих станова по центрима да би становали у зеленилу. Једна комисија би могла да тачно одреди број таквих станова да би се после могла ценити емиграција у нове станове. Марсељ, који се баш ово дана уређује, расељава своје нездраве квартове на тај начин што им прво подиже читаве колоније јевтиних станова по предграђима па онда тера људе напоље. Наши Јатаганмалци се не могу избацити на улицу само зато што станују у нездравим становима. Хумано је прво им понудити што боље, па тек ако неће онда их терати силом. О социјалним питањима се мора водити извесна планска политика, она се не решава чиновничким текућим администраторским пословима. Оаб ргоМет (1ег Мет^оћпипдеп т Беодга^ Агсћ. игћатз! Бга&ситг М. Рорстс

01е Шоћпип^зГга^е 181; етез с!ег шсћИ§з1еп РгоШете <јез 1Јгћатзтиз, тзћезопдеге аћег, \уепп ез зкћ ит К1ет\уоћпип§еп Гиг ет ЕхзГ 51еп2гтштит ћапдећ. Оћ\уоћ1 ез т сПезег Вег1ећип§ зеН; јећег у1е1 М1зз(;апс1е ^е^ећеп ћа{, капп тап за^еп, с1азз сће е^епШсће Шоћпип^зГга^е тћ с1еп тосЈегпеп СгоззГасћеп, ћезопдегз т с1еп Јпс1из(;пе2еп1;геп, еп1;з1:апс1еп ЈзГ ЈеМ аћег ,\уо ЈесЈегтапп зет Ех1з1:еп2гтттит Ппс1еп тизз, 131 сћезе Рга§е гећ^етаззег с1еп је. 01езег ИоПа^е ћаћеп а11е Ки11игз1;аа1:еп, јесЗег зејпеп е1§епеп Уегћаћплззеп §етазз, аћгиће1Геп уегзисћ!:, аисћ Гапс! сћезе Ве\уе§ип§ Шгеп Аиздгиск 1т 1п(егпа1:1опа1еп Коп^гезз уоп Бопс1оп (Јиш 1920), шекћег аиГ СгипЗ ег1аззепег ^/оћпћаиеш^шНеп уегапз1;а1(;е1: \^игс1е. МК: 21етНсћег УегзраШп^, ипд пиг Бапк сИезег

2ећзсћпГ1;, \уиг(3е е1пе зокће Еп^ие(е пип аисћ ћеј ипз ег1аззеп, ит ипзеге 1ока1еп \^'оћпуегћаћпјззе Гез(2из(е11еп. Баз Шоћпип§зћаиргоћ1ет тизз уоп сЗге! СезЈсћГзрипкГеп аиз ћеГгасМеГ шегс1еп; и. 2\у. а1з ^иаШаПуез, ^иапГћаПуез ипс! ГГгћашзПзсћез Ргоћ1ет. ОиаНГћаГш, тизз ејпе К1ет\уоћпип& етет М1пс1ез1;ћес1игГп1з ап Ну§1епе ипс! Ве^иетћсћкеИ: епГзргесћеп; ^иапШаПу, тизз Гиг јес1е 3021а1е ЕЈпћеИ, 6. 1. Гиг јес1е РатШе, е1пе Шоћпип^ уегГи^ћаг зејп. Уот игћашзПзсћеп бГапсЈрипкГ аиз тиззеп аћег сНе 'У/оћпћаиГеп аисћ посћ 2\\'ескеп(:5ргесћепс1 ипс! азШеПбсћ ћеГпесН^епс!, §гирр1ег(; зет. 1п с1еп уегбсМесЈепеп ЗГааГеп \уигс1е, је пасћ с1еп ћебГећепдеп ВесЈигГтббеп с1ег етег ос1ег сЗег апсЗегеп беће сЗез Ргоћ1етз е1пе ићешЈе§епс1е Веасћ(ип& §е-