Opštinske novine

7*

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 495

дило? Наш поносни Београд, који је све жртвовао за славу и част наше велике нације, па и своје уређење и изграђивање у један велики модерни град, доживео је да се одмах по свршеном рату, удруже појединци својим рђавим инстиктима, оснују низ нарочитих компанија и извесних специјалних банака за те послове (које су ницале као печурке после кише) све у једном једином циљу, да изврше још један непријатељски јуриш, овога пут на грађевински атар града Београда, на његово уређење и његово изграђивање. Купујући око београдског атара сеоске њиве, и користећи у Београду паничну тражњу станова, ови су многобро.јни профитери несметано продавали по десетак пута скупље испарцелисане њиве и на њима подигнуте уџерице. Тако развукоше Београд на широко и на дугачко, далеко од његовог центра, по сеоским њивама и сеоским ливадама! Тамо се зидало и подизало све за ноћ; кућице типа „Јатаган-Мале", без плана, без контроле, без одобрења Суда и Грађевинског одбора. И једно и друго законско тело стављано је пред свршен чин. Ови несавесни профитери били су свесни, да су тиме нанели неопростиви грех према старом али славном Београду, али су исто тако били и још више свесни свога личног интереса, држећи се оне крилатице: „после мене и потоп"! То је један од главних историографских елемената, који је цело уређење нашег Београда скренуо са правилног пута, и онемогућио његов ноомалан развој још за дуги низ година унапред. Данас је Општини београдској и њеним грађанима пала на терет огромна и велика по простору периферија, која незадовољава ни минимум услова о хигијени. Да би општинске управе у прошлости и сада задовољиле периферију бар колико-толико, ишло се из зајма у зајам, трошећи их великим делом за уређење огромне перифериске територије, на којој су подигнуте нехигијенске кућице, у којима се још и данас гуше и људи, и Деца! Па ипак није било могуће сву периферију уредити. И дан дањи периферија задаје Општини великих брига, које произилазе из њених основних дужности према својим грађанима на периферији, и то баш у првом реду оних широких маса недовољно обезбеђених грађана. Општина поред своје најбоље воље и најлепших жеља не може да им брзо пружи оно што им је као Општина дужна дати и пружити. Око уређења целокупне периферије Београда потребне су велике суме новца да се утроше, а до њих се данас тешко долази, и велико је питање да ли ће се до њих уопште доћи. Питање хигијенских, малих и јевтиних станова у Београду, данас је једно од најтежих питања, које Београдска општина треба п мора да реши у духу свога комунално-социјалног програма.

Анкета малих и радничких станова, коју смо сада службено извршили, дала нам је један велики број нехигијенских станова, у којима живе хиљадама београдских грађана. С обзиром на тако тешко стање крајње је време да се приступи хитном решавању станбеног питања у Београду, како у корист народног здравља, тако исто и у корист општинског буџета, у коме је само за текућу годину предвиђено око 14,500.000.— динара за санитетску службу. Четрнаест и по милиона динара дајемо за лечење, за куративну медицину, само зато што ни пола од те суме нисмо дали за превентивну заштиту нашег становништва! Када су, на пример, грађани смештени у добре и хигијенске станове, онда је и њихово здравље несумњиво боље, које у својој крајњој смерници резултира у смањивању разних болести, зараза и морталитета, те се у таквом стању смањује и општинска санитетска бесплатна интервенција. Тиме би се опет осетно смањиле све буџетске позиције, које су предвиђене за ту сврху лечења и кроз низ година показала би се на њима изненађујућа уштеда, са ко.јом би се могло подићи сваке године стотину хиги.јенских малих и јевтиних комуналних станова! И живот има своју рачуницу, пуну гвоздене логике, само је треба правилно схватити! Но пре но што би се приступило ма каквом конкретном решавању питања хигијенских малих и јевтиних станова, треба у првом реду онемогућити свако даље зидање у оквиру атара и грађевинског реона Општине града Београда без претходног одобрења Грађевинског одбора при Општинском суду, па онда тек приступити плану о извођењу и подизању малих хигијенских и јевтиних станова у Београду. Општина не би требала да подиже мале хигијенске станове једино на својим плацевима; она би морала да води рачуна у првом реду, шта ће бити са оним њеним грађанима, који су већ насељени на периферији у својим, већином нехигијенским кућама. Општина из хуманих и социјалних разлога не сме допустити, да они остану и даље у оном положају и постану стални расадник свих могућих заразних болести, које се могу сваког часа епидемиски проширити из оних нехигијенских насеља. Општина би могла направити данас или сутра један већи хипотекаран зајам, којим би се омогућило сваком грађанину, који на периферији има нехигијенску кућу, да под контролом општинских органа за хигијенске станове подигне на месту досадашње куће, хигијенску кућу, за коју би он плаћао годишњи износ, ко.ји не би смео прећи његову платежну моћ. Све такве хигијенске куће, које би се подигле на периферији, требале би бити .једног типа, како би се разликовале од свих осталих. Ако би се, мећутим, подизали хиги1енски мали станови само на одрећеним местима, а периферију