Opštinske novine
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
Стр. 507
Значи, да је 1 куб. м. ваздуха у малим, нехигијенским и нездравим становима скупљи цреко о1)% но у великим, хигијенским и конфорним становима! Још првом службеном анкетом 1931 утврдили смо, да је за 25—28% скупљи кубни метар ваздуха у овим избама, где је ваздух мемљив, заражен и отрован, од кубног метра чистог и здравог ваздуха у удобним апартманима великих станова! Сада се ево ова појава само потенцирала услед диспропорције у паду цена великих и малих станова, јер док су цене овим бедним малим становима од собе и кујне пале просечно за 4%, дотле су се цене великих станова снизиле од 1931 год. до краја маја 1933 год. за преко 25% ! Ова аномалија у односу скупоће 1 м 3 ваздуха у великим становима потекла је отуда,
што је тражња малих станова велика и траје упорно од ослобођења до данас, пошто се Београд несразмерно више увећавао овим сиротињским елементом него што се изграђивао у смислу његових социјално-економских потреба. Београд је 1921 године имао 111.000 становника. После десет година (1931 године) 260.000. За десет година Београд се повећао са 150.000 становника. За то време Београд се увећао са 14.274 станова, од кога броја малих станова у правом смислу нема ни десет од сто, али оних традиционално „малих", бедних станова подигнуто је 8.153. Па како је од придошлог броја нових грађана преко 90% економски слабо, то значи да су ових 8000 малих станова требали да приме у себе преко 130.000 нових становника, или преко 16 нових становника на један нов подигнути мали стан!
ГРАЂЕЊЕ СТАНОВА И ОДНОС ПРИРАСТА СТАНОВНИШТВА У БЕОГРАДУ ОД 1919 ДО 1932 ГОД.
Г одине
сазидано
од тога
у новим зградама
вредност
било
зграда
приземних
малих
великих
дин.
становника
1919-20
100
61
118
125
54.031.000
1921
172
99
250
177
65.477.000
111.740
1922
388
166
799
567
235.689.000
131.510
1923
405
157
879
798
470.201.000
145.462
1924
270
127
606
460
283.929.000
159.420
1925
236
108
409
271
176.612.000
173.375
1926
428
189
909
525
214.286.000
187.330
1927
612
215
1.040
1.029
324.820.000
201.285
1928
521
201
1.052
624
276.579.000
& 215.240
1929
280
109
542
400
134.483.000
229.195
1930
273
123
639
349
143.580.000
242.000
1931
531
244
910
796
213.683.000
260.000
Укупно
4.216
1.799
8.153
6.121
2.593.570.000
Какве су биле последице ове несразмере у повећању агломерације и изградње малих станова у Београду, сада се тек јасно види: једни су примили на себе тежак јарам и плаћају стан далеко више изнад своје економске моћи, дајући за њега често и преко 50% својих надница или плата, и излажући тиме себе и своју породицу свима тешким реперкусијама хроничног изгладњавања и све јачег слабљења своје потрошачке моћи. Други део грађанства био је принуђен да се колонизира у Београду како зна и уме. Тако су под притиском прво станбене, а после и привредне кризе поникле — и што је још страховитије и данас ничу непрекидно разне насеобине Јатаган мале, Прокопи, Пиштољ мале, Маринкове баре, Шпорет мале, и најновија насеља поред Савског моста и у близини будистичког храма, које су насеље неколико његових боема назвали „Голаћ мала"! (Види табеле под римским цифрама, стр. I, II, III и IV).
Социјална структура Београда Ко није проучавао статистичке цифре, тај и не слути праву истину о социјалној структури Београда. Сваки од необавештених мисли, да је престоница Југославије град финансијских магната, новчане аристокрације и богате бирократије. Међутим, ништа погрешније од тога. Комунална политика сваке градске општине инспирише се интересима већине њенога становништва. Бар то важи за ону врсту комуналне политике која се може и мора водити с обзиром на мајоритет. Здравствена .политика са свима манифестацијама јавне хигијене општег је карактера и за њу не важи ово начело. Али станбена и апровизациона политика су оне, које се по превасходству воде по интенцијама грађанске већине. Београд је до рата био град чиновника, а од рата је град сиротиње! Социјална структура Београда најбоље се може илустровати овим подацима, добивеним