Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 627

под називом „Социјално старање у Београдској општини" штампана у 1927 години, у којој је подвргао критици рад Општине београдске на томе пољу и изнео предлоге о његовом бољем уређењу. 1930 год., заступао је Београдску општину на Међународном конгресу Савеза градова у Шпанији. Као социјални и јавни радник г. Васа Лазаревић је дао од своје стране све што један културан човек може на томе пољу да учини, уносећи сву добру вољу, и скоро све слободно време, да би постигао боље социјално уређење друштва у свима његовим правцима и манифестацијама. Нарочито је интензиван његов рад у Удружењима малолетника, напу-

штене деце, или на странпутицу заведене младежи, као и ратне сирочади, да би и на тај начин ублажио беду, и смањио разлоге за стварање будућега криминалитета у нашем друштву. Тако је он члан управних одбора: Уније Друштава за заштиту југословенске деце, Дома за васпитање и заштиту малолетника, Средњо-школске матице ратне сирочади, на чијем је оснивању за време рата стекао специјалне заслуге, члан Главног одбора Црвеног крста, члан туристичке секције —саобраћајне — Балканске конференције, претседник управе Аутомобилског клуба, претседник Друштва за заштиту животиња и растиња итд. У последњој години рата изгубио је мајку, оца, стрица и јединог брата, бив. познатог београдског адвоката и дугогодишњег општинског одборника, који је као резервни официр јуначки погинуо у борбама око Шапца.

% У нашем комуналном часопису, као органу престонице, говорећи о г. Лазаревићу, као новом потпретседнику Београдске општине, — ми ћемо се у главном задржати да још у неколико основних црта допунимо горњи опис престоничке штампе о његовом плодном хуманитарном и комуналном раду. Многим недовољно обавештеним изгледа, да се активност г. Лазаревића на комуналној, социјалној и хуманитарној акцији датира од дана његовог доласка за одборника Београдске општине у 1926 год., а у ствари ништа погрешније од тога. Први потпретседник Општине града Београда, г. Васа Лаза-

ревић један је од наших, београдских доајена на пољу хуманитарне политике. Има више од 20 година како он, заједно са својом госпођом, ради предано у свима хуманим акцијама Београда, а специјално на дечјој заштити. Још пре Светскога рата он је, као савремени криминалиста, међу првима осетио значај социјалног збрињавања широких маса сиромашног грађанства, где беда и глад најчешће воде у порок и злочин; још тада је он истакао у друштву г. Живојина Лазића, даиашњег Министра унутрашњих послова и проф. д-р Чеде Митровића, пун значај васпитања малолетника, као и свестране заштите сиромашне деце уопште. И тада, и доцније, као и данас, г. Лазаревић.је нечујно, без разметања, без фанфаријаде, онако како ради прави и истински социјални радник и комунални делатник, несебично и пожртвовано помагао својим зналачким радом све социјално-хуманитарне иницијативе.