Opštinske novine

Стр. 694

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

вало да би се могло васпитати у породици, оно се може сместити код хранитељице. Примери и трагедије бедне београдске деце, којима је потребно дечје прихватилиште, безбројни су. О њима говори картотека Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи, која има у 1933 години преко две хиљаде листа. И доклегод се не отворе врата дечјег Прихватилишта за децу наших најсиромашнијих грађана, дотле је судбина великог броја наше деце нерешена. Изгубљени су многи дечји животи, који би могли користити своме народу. Како прихватиште има да служи за 200 деце разног узраста, израдио је Архитектонски отсек Београдске општине према идејном плану Општинског централног уреда за заштиту матера, деце и младежи нацрт и предрачун за зграду. Суд Београдске општине одредио је земљиште у величини од 10.000 квадратних метара за своју сирочад и напуштену децу. Пројектирана зграда, чији се камен темељац положио 15 октобра 1933 год. покрива површину од 831 квадратног метра. Она, предвиђа сутерен, приземље, три спрата и мансарду. У сутерену предвиђена су сва економска одељења, као што је: кујна, вешерница, сушиона, дезинфекци.ја итд. У при-

земљу биће смештена одељења за пријем, потребна административна одељења, и одељења за преглед деце са свима помоћним инсталацијама. На сваком спрату предвиђена су по два засебна одељења за разну децу тако, да ће прихватиште имати једно одељење за одојчад, једно за малу децу до навршене 6 године, једно одељење за школску децу до навршене 12 године и два одељења за мушку и женску децу од 12 до 16 година и, најзад, једно одељење за здравствено сумњиву децу. Мансарда је предвиђена за станове особља. Одељења изграђена су тако, да ако се случајно једно одељење мора да затвори за пријем нове деце остала пак одељења могу и даље несметано да функционишу. Свако одељење има директан приступ са степеништа и свако одељење може да прими око 30—40 деце. Оно, поред тога има све потребне нуспросторије. Сва три спрата располажу према југоисточној страни са пространим терасама. Изградња целог прихватилишта изнеће, према предрачуну Архитектонског отсека, 5,700.000.— динара. За сада почето је са радом, изградњом свега до укључито првог спрата ове велелепне социјалне зграде, што ће изнети око 780.000,— динара. М. Г.

Освећење камена темељца Опшггинске болнице на Вулбулдеру

У недељу 29 октобра извршено је освећење камена темељца нове општинске болнице на Булбудеру. Поред великог броја грађана из тога краја, за који болница претставља једну значајну тековину, свечаности је присуствовала лично г-ђа Нака Спасић, супруга поч. Николе Спасића, београдског трговца, из чије се задужбине болница подиже. Београдску општину заступао је потпретседник г. Добра Богдановић са одборником г. Доганџићем, вршиоцем дужности директора за социјално и здравствено старање г. Светиславом Стефановићем и шефом Архитектонског отсека г. Генићем. Друштво за унапређење и улепшавање Булбудера претстављао је претседник г. Брана Ћирковић, апотекар, са многим члановима управе. Верски обред извршио је епископ г. Д-р Викентије Вујић уз асистенцију свештеника г. г. Бранка Маринковића и Душана Јовановића. Прочитана је и узидана у темељу повеља која гласи: „За владавине Њ. В. Краља Југославије Александра I Карађорђевића, за време Патријарха српског Његове Светости г. Варнаве, у престоном граду Београду, подиже фонд Николе Спасића, бившег трговца београдског,

ову болницу, задужбину Николе А. Спасића. Камен темељац освећен је 29-Х лета господњег 1933. На челу Општинске управе били су претседник Милутин Петровић, потпретседник Добра Богдановић и заступник потпретседника кмет-правник Добривоје Вујић. Зграду је пројектовао и вршио надзор архитекта Игњат Поповић, а градили предузимачи Петар Станковић и Душан Ђорђевић." Епископ г. д-р Вујић одржао је пригодан говор о значају ове болнице и о делу пок. Николе Спасића. Он је подвукао велику љубав пок. Спасића према своме народу, а нарочито према сиротињи, те се, захваљујући тој његовој љубави, данас подиже болница баш у овоме крају Београда, по његовој изричитој жељи, где живе махом сиромашни становници. Указујући на пример пок. Николе Спасића, г. д-р Вујић истиче, да и остали богати Београђани треба да се угледају на њега. У име Београдске општине говорио је Потпретседник г. Добра Богдановић. Он је такође истакао велику хуманост поч. Николе Спасића и његове супруге г-ђе Наке Спасић, коју је топло поздравио и захвалио јој се. У име друштва за улепшавање и унапређење Булбудера захвалио је г-ђи Спасић члан