Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 197

Михајло Вељковић, управник Трошарине Трошарина

Београдска општина, крајем прошлога столећа, одмах иза српско-турског (1875—1878), па затим иза српско-бугарскога рата (18851886), стајала је пред великим и тешким задацима. Престоиицу Краљевине Србије, која није имала трамваја, електричног осветљења, канализације, водовода, калдрме и других комуналних потреба, требало је колико толико уредити, да бар донекле има изглед великога града. Све друге престонице суседних земаља, које су после Србије збациле турски јарам и извојевале своју слободу, биле су лепше и уређеније. Београд онога времена, није имао скоро никакво уређење, ничег другог привлачног, сем своје славне и горде прошлости и своје природне лепоте. Пред тако великим потребама, општинске управе онога времена имале су огромне невоље. Престоницу је ваљало изграђивати и подизати, а за то није било нарочитих новчаних средстава. Финансијски извори, који су онда постојали, били су незнатни за ма какве веће потребе. Оно мало прихода од аренде и приреза једва је стизало за подмирење свакодневних редовних потреба. Никакав комунални посао већега стила није се могао започети. У таквој ситуацији онога времена, када су у главним београдским улицама, са џомбастом турском калдрмом, шкиљили фењери, када су трамваји вучени коњском запрегом, када није било ни водовода ни канализације, проучаване су све могућности и тражени нови финансијски извори за извођење јавних радова и улепшавање престонице. Под утицајем тих приликама донешен је 13 јуна 1884 године,. закон о варошкој трошарини у Београду, који је измењен и допуњен изменама од 24 априла 1885 године. На основи овога закона заведена је Уредбом и тарифом од 21 децембра 1890 године варошка трошарина у Београду, са изменама и допунама од 17 јуна 1893 године. Ова Уредба била је на снази све до 20 јуна 1907 године. На дан 20 јуна 1907 године, за министровања Др. Лазе Пачуа, донесена је нова Уредба са тарифом, која је ступила у живот 1 јула исте године. Ова Уредба са изменама и допунама од 20 маја 1920 године и 30 децембра 1921 године била је на снази све до 1924 године. Године 1924 израђена је, по основима царинске тарифе, нова трошаринска Уредба са тарифом, која је била у примени до краја 1929 године. Крајем 1929 године, донесена је опет лова Уредба са јед-

ном врло високом — скупом — тарифом, која је после петнаест дана примене укинута и понова враћена у живот тарифа из 1924 ' године. Овакво стање трајало је до 8 марта 1930 године, када је донесена опет нова трошаринска тарифа са Уредбом и њеним правилницима. Ова тарифа била је на снази до 16 априла 1931 године, када је донесена нова мала трошаринска Уредба и тарифа са 75 тарифних бројева, по којој је трошарина на животне намирнице била укинута, а задржана само на неке предмете луксузне потрошње. Ова тарифа била је у примени до 11 фебруара 1933 године, када је, по сили прилика, опет враћена у живот тарифа из 1930 године са Уредбом од 1931 године. У 1933 години при Финансијској дирекцији Београдске општине основан је Комитет за израду нове трошаринске Уредбе и тарифе. Овај Комитет стручњака ради на реформи трошарине, на изради Уредбе, трошаринске тарифе и коментара по принципима царинске тарифе. Иако је београдска трошарина пролазила, као што је наведено, кроз много фаза, и то за релативно кратки период; иако се трошаринска тарифа кретала између најнижих и највиших ставова, иако је долазило скоро до укидања трошарине, ипак је она била и остала главни финансиски извор Општине београдске. Велики део комуналнога програма* престоничке општине изведен је у току прошлих година, као и у току 1932 и 1933 године, благодарећи, поред осталога, и средствима, које је трошаринска служба створила. Извођење познатих великих инжињерских радова (који су један од најважнијих послова што их је Београдска општина у последњим годинама свршила) олакшано је, у многоме, приходима од трошарине. Чињеница да су ови приходи, упркос тешке привредне кризе, успешно убирани, најубедљивије говори колико се са трошарином рачунало кадгод су стајале на дневноме реду прешне и неодложне потребе Београдске општине, проузроковане започетим или свршеним радовима. Принцип општости опорезовања трошарином, који је у њеној природи, и ефикасност наплате, која се огледа у постигнутим финансиским ефектима, објашњују зашто су приходи од трошарине доста допринели брзоме отправљању свакодневних исплата на пољу свих комуналних расхода. Трошарински реон Општине града Београда простире се овим правцем: од горњег