Opštinske novine
3
ВИБЛИОТЕКА ОПШТИНЕ ГРАДД БЕОГРАДД
Добривоје Вујић, кмет-правник Општине града Београда Судско одељење Општине града Београда и његов рад
Велика је и значајна улога, коју комунални, општински судови имају у нашем јавном животу, специјално градском. 0 њиховој улози до сада није скоро ништа обимније писано у нашој правној или социолошкој литератури. Писано је управо свега о т. зв. примирителним судовима, образованих у своје време на основу Закона о грађанском поступку од 1865 (а то су у суштини комунални судови), али је о њима писано искључиво са уско правног становништва а не и са социјално-комуналног. Међутим, врло је значајан посао, да се добије једна исцрпна студија о значају општинских судова (раније т. зв. примиритељних) са гледишта опште комуналне политике и осенчи њихов утицај у животу нашега народа. Ми, у овоме кратком напису, збијеном у оквиру једнога малог информативног експозеа, немамо намеру да сада пишемо научну студију о значају ових општинских судова. Наш је задатак да само изнесемо рад Судског одељења Општине града Београда у 1933 години. Али ипак морамо да подвучемо, да би те студије најбоље показале, колико су ови општински судови присни нашем народу, јер тако много одговарају старом патријархалном суђењу код нашега народа. Притом, у овој популарности игра значајну улогу и њихова јевтиноћа расправе, као и упрошћеност исте, што је нарочито значајно за широке масе нашег сиромашног радног грађанства. Ове би студије у равној мери показале, да је наш народ, нарочито грађански и ситнограђански елеменат, у маси ипак склон помирљивим солуцијама, и да ништа није неправедније од општег тврђења, да је наш народ по инстинкту тврдоглав и непомирљив парничар. Праведне и непристрасне судске власти наш сиромашни грађански свет цени изнад свега, поверава им се и њиховим одлукама покорава се без резерве. Кроз судско одељење Општине града Београда прошло је за ових поратних 15 година око 200.000 разноликих пресуда, решен.а и других административних већих одлука. Београд је углавном град малог човека, чиновника, занатлије и радника. Зато соци-
јални значај општинских судова добија своју вредност по превасходству над свима осталима. Међутим, колико је напоран рад нашег комуналног суда и колико је његовим радом учињено олакшања и државним властима и грађанству Београда разумеће сваки онај који као судски функционер има посла са широким народним фалангама. Када се томе дода, да по самој формацији ових општинских судова, они „ех оШ1ло" извршују своје пресуде и одлуке, онда је тек јасно колико би огроман државни апарат требао само за егзекуцију општинских одлука кад их оне саме не би извршивале. * * * Општински судови у Србији, поред својих многобројних дужности на комуналном и социјалном пољу, јављају се још и као носиоци судске и управне власти, које дубоко задиру у све гране приватног и јавног живота. Ове своје власти општински судови црпе из многобројних закона општег и специјалног карактера, од којих ћемо главније споменути ради тачнијег објашњења нашег извештаја који следује. Закоником о грађанском поступку од 20 фебруара 1865 године установљени су у Србији општински — примирителни судови, као посебни судови за грађанске спорове, који су у смислу чл. 15 Уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти од 1922 год. у вези са § 6 Грађанског судског поступка надлежни да суде: све спорове до 500.— динара закључно, изузев случаја предвиђеног § 27 тач. г. грађанског судског поступка у вези чл. 18 Уредбе о убрзању рада, када је Општински суд ненадлежан без обзира на вредност спора, а о непокретностима до 200 динара, и меничним потраживањима до 100.— динара изузев спорова о наслеђу. Осим тога надлежност општинских судова простире се и на одобравање поравнања за суме до 500.— динара, изузимајући поравнања о непокретностима преко 200.— динара; као и за суђења о пољским службеностима изложеним у § 335 грађанског законика. Пресуде општинских судова су извршне ако не прелазе вредност од 100.— динара, а