Opštinske novine

Стр. 699

Врховни Командант Престолонаследцик Александар да би оставио трајан .спомен на пожртвовање Својих бораца, који су изгинули у „Кајмакчаланском боју", наредио је те је на врху Кајмакчалана (к. 1521) подигнута спомен капела изнад чијег су улаза стављене речи: „Мојим дивјунацима Неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу Отаџбине." Александар с. р. Врховни Командант Престолонаследник Александар на дан 30 септембра 1916 год. упутио је са Кајмакчалана команданту Дринске дивизије поздрав: „Команданту Дрикске Дивизије, Положај На данашњи дан, када се освећује црква, коју сам наредио да се подигне на врху Кајмакчалана, као споменик палим херојима који су на том месту отворили капију кроз кстју води пут, којим данас греди наша победоносна војска, Мојим јуначким Дринским пуковима, шаљем са ових висина Мој поздрав, а палим херс?јима на Кајмакчалану нека је слава!" Александар с. р. Врховни Командант Престолонаследник Александар, пошто је у даљем налету Српске војске 6 (19) новембра 1916 год. и Битољ ослобођен, 22 новембра 1916 год. из Солуна издаје наредбу: „Војници, Бог је хтео, да сви ваши напори и витешки подвизи буду крунисани сјајним успехом. Наш горди Битољ, понос и слава наша у нашим је рукама. Ваша верност, пожртвовање и непоколебљива воља за победом, сломили су најтврђе положаје и све очајне отпоре непријатеља. Ваше су заставе окићене новим лаворикама и ваша је слава поново одјекнула широм целога света. Честитајући вам на свима добивеним победама, Ја вам јунаци Моји, изјављујем Своје потпуно задовољство и кличем: Да живи Моја мила и јуначка Војска!" 22 новембра 1916 год. Солун Врхо-вни Командант Престолонаследник, Александар с. р. Врховни Командант Престолонаследник Александар пак 30 новембра 1916 год. одговара на поздрав Југословенима из Питсбурга (Северна Америка) следеће: „Наша Војска, кличући Ослобођењу и Уједињењу, ступа сваким даном напред своме огњишту у ненадмашиву Отаџбину. Желео бих, да овај радостан и громак глас наших јунака нађе дубок одјек тамо код вас. Желео бих, да се под таквим знамењем окупе сва браћа — сви Хрвати, сви Словенци и сви Срби из целе Америке, да сваки од вас напрегне сву снагу и помогне довршити започетст дело Ослобођења и Уједињења. То' дело оствариће се, ако буде стално и тумачено, да смо сви као један и један као сви."

г) Рата 1917 год. Рата 1917 год. када је настала криза Светског рата: кад су Немци наступали Паризу, Румуни пропадали, Руси се ломили под ударцима Револуције, а Италијани после пораза код Капорета (Соћапћа) бежали са Таглиамента и Пијаве, као Регент и Врховни Командант био је увек присебан. Својим енергичним и мудрим држањем умео је и знао да сачува морал Српске војске и њену веру у крајњу победу... И победа је дошла. Својом мудрошћу и видовитошћу умео је да назре и у најтежим моментима последице и крај. Те је одобрио, да се створи „Крфска декларација" 7 (20) јула 1917 год. и настајао много на томе, те је Прва Српска добровољачка дивизија отпочела почетком октобра 1917 год. да се из Русије пребацује на Солунски фронт. д) Рата 1918 год. Рата 1918 год. борбе мање, локалног значаја, настављају се на Солунском фронту. Али, мада је Солунски фронт ојачан 1917. (4 дивизије Француске војске: 11 и 16 колонијална и 76 и 30 активна дивизија) ипак снаге су још биле слабе да би се могла предузети акција већега замаха. Јер је за пробој Солунског фронта и пресецање везе између Немачке и Турске било потребно: довољно живе снаге и материјалних средстава, концетрација живе снаге и ратног материјала према одсеку пробојног фронта. Врховни Командант Престолонаследник Александар неуморно ради да се таква акција омогући. И, Он, пошто је питање пробоја фронта са Својим штабом дубоко проучио и дошао до закључка: да би офанзива са Солунског фронта донела врло значајне резултате по цео исход рата, шаље Главној Команди Савезничке војске (генерал Гијома) 16 маја 1918 год. Свој план на одобрење. И, оно је дато 5 јула 1918 год. по доласку за команданта генерала Франше д'Епереја и за Начелника штаба Врховне Команде Српске војске Војводе Живојина Мишића. Врховни Командант Престолонаследник Александар по плану, који је предвидео да се пробој изврши на одсеку Српске Војске — на фронту Добро Поље—Ветерник, под Своју команду добија, први пут у историји Француске Војске, 2 француске дивизије (17 колонијалну и 122 активну) на Солунском фронту. Главна Команда Савезннчких Војсака на Солунском фронту (командат генерал Франше д'Епере) издаје свима трупама на Солунском фронту 7 јула (24 јуна) 1918 год. за напад општи план*).

*) Соттапс!ап(: М. 1.агсћег: ,,1.а §гапс1е гиегге <3ап5 1*е5 ВаЈкапз", Рапз 1929. стр. 284.