Opštinske novine

Стр. 724

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

еаслушавали су Његове инструкције, осећајући једновремено да у младом армиском команданту имају највећи морални ослонац. И та морална снага која је јача од сваке земаљске материјалне силе, била је пренета од Команданта до редова I армије и дала је најлепше примере личне храбрости и скупног пожртвовања у овом рату. Као стихија I Српска армија смрвила је истављену препону испред себе па 26 октобра ушла у Царско Скопље које младом Војсковођи подноси со и хлеб Битољска битка од 17-—19 новембра даје епилог рату на Вардарском војишту. Тако је вековни народни сан остварен. Тужно Косово је освећено. У нежељеном рату са Бугарима 1913 године млади Престолонаследник је и даље командант I арми.је. Са њом Он прави бравуре на Дренку и Рајчанском Риду, са чијим је заузећем решена судбина Јужне Србије. Све остале успешне операције до примирја

Краљ Александар обилази положаје последица су успеха I Српске армије у правцу Кочана. Да се на изненадан напад Бугара одговори одмах против нападом са наше стране, требало је имати проницљиво војничко око и моралну храброст једног Наполеона. На срећу, у нашој Врховној Команди седео је тада талентовани војсковођа војвода Путник, а I Српском армијом командовао је Карађорђа достојан потомак Престолонаследник Александар. ВојНичко искуство старог војводе; мудрост, енергија и неустрашива крв Карађорђева у жилама младог армиског Команданта учинили су, да се овај нежељени рат завршио у нашу корист, чиме је збрисана мрачна успомена са Сливнице 1885 године. Но Српском народу није још било суђено да се одмори од ратних напора. Требало је да се стави још на једно искушење, највеће од како Српски народ постоји, пре него што се покрије .бесмртном славом која ће ући у легенду. Неочекивано насрнуо је Голијат на Давида и Српски сељак одбацио косу и срп,

па се ухватио у коштац са јаким, несравњено јачим од себе. Одлучивала се судбина Србије и Југословенског народа: бити или не бити. На жртвеник се бацило све, није се имало куд. Изнемогао од старОсти џ ранијег четничког живота, Краљ Петар I преноси 24 јуна 1914 године Краљевску власт и Врховно Заповедништво над војском на Престолонаследника Александра. Тако на млада плећа у најкритичнијем времену паде највеће бреме! Но срећа је што то беху плећа Карађорђевог потомка, прослављеног војсковође из ранијих ратова, кога је пратила неподељена љубав Српског народа. И отпочеше борбе које доведоше до битке на Церу и Јадру од 15—19 августа. Та прва навала маршала Поћорека преко Дрине и Саве завршена је његовим поразом. Ванредно гипко командовање од стране Српске Врховне Команде, на чијем је челу стајао млади Врховни Командант Престолонаследник Александар, удружено са пожртвовањем свих старешина и војника, учинило је — да је „казнена експедиција" осилног непријатеља претрпила сраман пораз. Слава Српске војске и њеног младог Врховног Команданта ширила се по свету... Борбе се воде на свима фронтовима у Европи. Било је потребно јединство акције код наших савезника, у коме циљу наложена је савезничка дужност: да Српска војска пређе преко Саве у Срем и учини војничку диверзију. Врховна Команда је знала шта све изискује замашност такве једне акције; била је свесна да су то огромне жртве које се изискују од Српског народа, јер такав један замах није био у складу са материјалном опремом војске и то у часу када Дамаклов мач још негде виси, да се спусти када буде најтеже. Да, било је врло тешко одлучити се, али на крају политичка мудрост Врховне Команде надвладала је: треба бити веран својим савезницима, дати за јединство савезничке војничке акције највеће доказе пожртвовања. И тако је дошло до преласка наше војске у Срем, са мучном епизодом код Чеврнтије, и повратком на десну обалу Саве, јер се Дамаклов мач спуштао од Дрине: непријатељ је био отпочео другу офанзиву. Посматрано независно од стратегиског значаја и тактичког офанзивног извођења Сремске операције, овај период операција наше војске (повлачење трупа из Срема и упућивање на Дрину у сусрет непријатељу) заузима једно сјајно место у историји војне вештине: Марш-маневар наше војске изведен том приликом, под тако тешким околностима, преставља ремек дело у командовању. Одлучност и хладнокрвност Врховног Команданта Српске војске, да се изведе овај маневар,