Opštinske novine

2*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 831

ово престављање ружног у Урбанизму има својих граница). „Ми смо пак навикнути, пише познати урбаниста Р. Унвин, да гледамо на уметност као на неку спољну ствар, као на неку гарнитуру. И многи сматрају да се лепота једног града састоји у прављењу споменика, мермерних

фонтана, украшених канделабара и триумфалних капија". Чак има општинских управа које намерно „декоришу" своје скверове, тргове и паркове разним статуама, мислећи да тиме чини услугу градској лепоти. То су скроз погрешне методе које само стварају збрку! Згр има некога који ће рећи да је „споменик дечка са Чукур-чесме успео? Сто-

ји он забачен на једном тротоару, опкољен неком гломазном гвозденом оградом, без икакве смишљене позадине и готово нико не обраћа ни основну пажњу на њега! Али пре но што пређемо на детаље о Београду објаснићемо још неке идеје о лепоти града. Три принципа под која се под-

води урбанизација градова: хигијена, саобраћај и естетика заступљена су у целом културном свету са подједнаком важности. Истакнути културни центри пазе много на лепоту свога места. Познато је н.пр. да су Данци необично горди својим Копенхагеном, због његове лепоте. Они имају специјално-културне комисије које само шетају по граду

Београд, Кнез Михаилова улица