Opštinske novine

Стр. 368

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

лате са 920 станова у укупним трошковима од око 50 милиона круна. 90% тих трошкова покривени су јевтиним зајмоМ, кога је дао сам Централни завод за социјално осигурање а остатак од 10% уписаним радничким акциј.ама. Земљиште за ове радничке станове дала је Прашка општина са грађевинским правом на 50 година. Чехословачки Централни завод за социјално осигурање помаже и индиректно изградњу малих станова, нарочито путем давања јевтлних станбених зајмова градским општинама и станбеним задругама. Тако је до 1 јануара 1935 год. дао оптитинама, станбеним задругама и грађевинским удружењима станбених зајмова у 720 милиона кч., а изградњу породичних кућа за своје чланове помогао је са 160 мллиона кч. За 1935 год. предвидео је 60 милиона кч. у те сврхе итд. Своје станбене позајмице Централни завод даје преко штедионица и то под условима, да се из тих сума подижу искључиво мали станови, у којима бар 80% насељене површине мора бити додељено оним сиромашним радним грађанима, који су код Централног завода осигурани итд. У Прагу, да би се правилно решило питање станбено као и контраверза: виле у вртовима или станбене палате — створена је 1931—1932 год. стална изложба станбених вила, уистини успелих и урбанистички сјајно изведених предграђа, вила на серпетинастим падинама сунчаног и зеленог прашког брега Баба. Та стална изложба конфорних вила носи са правом и данас назив савремен стан. Праг је баш у близини ове станбене изложбе подигао и читаво предграђе у врту. У току последњих четрнаест година, од 1920 до јануара 1935 год., подигнуто је у Чехословачкој 542.000 станова. Укупан број станова износи 3,650.000, те просечно на један стан у чехословачкој долази по четири становника. Французи су познатим Лушеровим законом постигли лепе резултате, о којима смо ми већ опширније писали у нашим ранијим студијама о станбеном проблему.*) Тај је закон са његовим последњим допунама у 1928 години синтеза хигијенских и етичких напора француске расе да реши станбени проблем, који, са свим правилно, по духу тога закона, није само баналан кров над главом, него центар етичког и хигијенског живота француске породице. Лушеров закон од 13 јула 1928 год. није омогућио само да се подигну хиљадама домова у Француској, него је омогућио сваком ожењеном Французу, да са врло мало новаца и много моралног фонда у себи дође до своје цветне кућице, потпуно угодне и конфорне. *) Види на пр. „Наши еоцијални проблеми", одел:>ак: „Станбно питан>е и асанација", издање Геце Кона, 1932 год.

Лушеров закон — који у жељи да подигне национални наталитет — има првенствено еугенички циљ, садржи у себи и доста социјалних и етичких момената... Тим законом обезбедила је држава градским станбеним друштвима позајмицу од 2,364.750.000.— зл. франака са 2% интереса, с тим, да се овим сумама изграђују искључиво мали, породични станови, чије максимално коштање не сме да изнесе више од 39.000 франака. Држава преко градских станбених друштава помаже првенствено све оне породице радних сиромашних редова, којс покажу да су штедњом стекле известан проценат потребне суме за изградњу породичног дома, или које имају више од два детета. Остатак или целокупна потребна сума даје се на 25годишњу позајмицу са максималном интересном стоиом од 3,5%. Француска увек фаворизира децу. Зато се за свако дете, које респективна породица има, смањује интересиа стопа са 0,25%, тако да она може да се снизи до 2,5%. Француске градске општине уносе у своје буџете велике субвенције овим друштвима за подизање јевтиних станова, а многе општине (као н.пр. Париска) са највећим делом акција и директно учествују у раду ових станбених друштава. Лушеров закон не само што диктује подизање нових малих станова, него нормира и обавезно хигијенизирање старих станова. Зато он у првом члану подвлачи: „Овај закон има за циљ да нађе лека станбеној кризи и да постави програм у два дела: зидање и уређење нових и хигијенских станова и оправку постојећих"... Француска држава плански потпомаже сваку станбену акцију, дајући зајмове до 75% од вредности грађевинског објекта са интересом, који не прелази 3,5%! Поред тог.а, држава даје сталне потпоре у 33% од вредности куће, ако је иста искључиво одређена малим становима. Та се државна потпора повисује на 66% од вреДности грађеног стана, када је исти намењен радничкој и чиновничкој * породици са најмање троје деце испод 16 година старости. Државна помоћ за изградњу станова за породице са децом изнела -је за последњих 10 година преко једну и по милијарду франака. Француске градске општине, у колико више саме не подижу мале станове, помажу станбене задруге бесплатним уступањем земљишта, давањем јевтиних зајмова и субвенција, потписивањем акција станбених друштава са јемством ренте до 3%, као и дивиденде за првих 20 година итд. Град Париз, свестан значаја здравих малих станова, приступио је принудном рушешу т.зв. својих „нездравих острва", односно свих оних крајева и блокова са влажним и убиственим станбеним уџерицама. Али пре спро-