Opštinske novine

Стр. 534

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Многе општине унеле су у своја ф. о. одредбу да се на наплаћивање дажбина плаћају 6°/о камате у вези чл. 151 Закона о непосредним порезима. То је умесна одредба у толико, у колико и сама олштина плаћа камату на одлагање исплате својих обавеза, иначе јој нема места. Законодавац је то у закону о неп. порезима добро предвидео. Слажимо се са тиме да треба свако својој обавези да удовољи на време, али свако. Ту изнимке ке би требало да буде. У погледу личних издатака постоје у ф. о. свих општина многе одредбе. Оне су разноврсне, и то нам показује како се комунална политика код нас води без довољно израђеног заједничког система. Ни Закон о градовима, који је имао један од битних задаТака да све градске општине донекле уједначи у спровођењу комуналне политике, не може се рећи да је много успео. Системи персоналне политике наших градских општина има онолико колико има и градова. Постоји претпост.авка да ће се, у везИ § 100 Закона о гр. оп., изјеДначити принадлежности градских службеника са државним. Ми о томе не желимо овога пута да говоримо, јер то питање захтева специјалну студију. Али би желили нагласити, да тај начин саображавања и уједначавања персоналне политике градских општина није проведена, није ни целисходан а ни спроводљив. У колико су тачни наводи, довољно је да се завири у буџете појединих градских општина па ће се сваки уверити. Ми ћемо се за сада задржати само на одредбама ф. о. појединих градских буџета, у колико се односе на личне издатке, Загреб у § 7 одобрава бесплатно лечење градских службеника и чланова њихових породица у градским физикатима. То је усамљена појава у градским буџетима. У највише случајева особље општина не ужива никакве припомоћи у случају болести, а тек и да не говоримо о члановима њихових породица. Особље наших градских општина обично није ни код које установе осигурано. Ни градске болнице им не стоје на расположењу. Зато ова одредба и боде у очи како појединим Градским општинама, јер указују да се негде има више добре воље да се незаштићеноме а заслуженом службенику помогне, тако и свом особљу, јер изазива, морамо рећи, чак завист једних према другима. Све су скоро градске управе сложне у овој буџетској години, да не буде нових постављања. На то их је упозорило и само Министарство финансија својим упуством за састав буџета, где стоји, да ,,у случају да се у току извршења буџета упразни које место од неопходне потребе, за попуњавање овога места има се пре постављања тражити одобрење иадлежних власти." Како сама упуства нису закон за себе него наредба, то је Министар-

ство наредило да се „ово мора предвидети у финансиским овлашћењима односно Уредбиза извршење буџета за 1935/36 год." На основу тога је већина градских општина и уносила сличне одредбе. Поред тога, Загреб одређује (§ 20) да у току буџетске 1935/36 год. нема ниједан градски намештеник право на било какву посебну награду за редовни уредски рад. А у § 18 одређује вистину додатака на скупоћу и § 10 где се говори о функционим и другим додацима „који се не оснивају ни на статутима ни на одлукама градских већа" да ће се исплаћивати „само у оним износима у којима су скупно са осталим беривима или иначе предвиђени у буџету." Како то све изгледа у пракси тешко је да зна човек који то гледа са стране. Свакако ствар је доста компликована и верујемо да ће се онај који има да поступи по овим прописима тешко наћи, створити становниште које би у свему одговарало духу ових параграфа. Како Законом о гр. оп. није регулисано питање постављања нижег особља и нерегулисаних службеника, него је то препуштено општинама да питање саме реше новим статутом, то су поједине гр. општине унеле у своје ф. о. одредбе о томе. Скопље, у томе случају, предвиђа одредбу, да ниже чиновнике поставља претседник. Сплит је у томе опширнији. За контрактуалне службенике одређује у надлежност градском већу, а помоћне намештенике и дневничаре да поставља претседник. Суботица и Сарајево све преноси у надлежност градског већа. Остали о томе не говоре ништа. Сплит има две важне одредбе о личним издацима: 1) § 14 каже: „не могу се ни у коме својству узимати у службу државни и самоуправни пенсионери." 2) § 20 Претседник... може да из кредита „награде за специјално повјерене радове награди градске службенике само за рад на буџету и завршеном рачуну до износа предвиђених кре дита -у буџету..." § 18 о томе исто говори и каже: „награде предвиђене у буџету и припустиве по овој Уредби, затим припомоћи потребним службеницима, могу се плаћати само из кредита изричито предвиђених за такове сврхе." Код Београда има овај случај: чл. 4 предвиђа да се на терет кредита службеника више категорије може поставити лице ниже категорије. У чл. 5. који на особен начин попуњава празнину коју предвиђа § 120 3. о. г. о., а уједно удовољава захтеве Министарства финансија о потпуњавању упражњених места, предвиђа се да ее пенсије службеникг. који се у току године пенсионишу могу исплаћивати на терет кредита из кога су му исплаћивале принадлежности као активног слу-