Opštinske novine

Стр. 648

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ског становништва, које је са 80% сиромашно, него су довели до несреће и 70% сеоског становништва, наше најшире народне масе. Јер^ око 70% од укупног броја нашег сеоског становништва живи на маленим земљишним парцелама, које могу да им обезбеде живот тек при нормалном жетвеном приносу. Подбацивање жетвеног приноса за масу тога света значи несташицу у најелементарнијим сретствима за живот. Накнаду за оно што је суша упропастила они могу да траже на пијацама. Тамо би морали све скупо да плате — по поскупелим ценама. А паре за које би могли да купе оно што им недостаје због рђаве године, они немају одакле да узму сем из наднице — ако им успе да се негде упосле \у нашој гратској привреди. Код оголеле потрошачке масе на унутрашњим пијацама, изгледи за упослење градске привреде могу доћи само од повећаног извоза индустријских производа. А преко ноћ нити се индустрије оспособљавају за експорт у размерама колико би нама требало да упослимо домаћих људи, нити се, ако би за експорт биле и оспособљене, преко ноћ могу да нађу и под повољним условима освоје стране пијаце. Скупоћа животних намирница која је настала јесте наш општи, национални проблем. Од појаве скупоће имаће велику штету огромна већина гратског, првзнстгено београдског становништва, као и огромна већина сеоског становништва. Али од поскупљивања аграрних производа ће, нема сумње, неко имати и користи. Зло за једнога често се обрће у добро за другога. Треба осмотрити ко су ти што би могли бити корисници из опште народне несреће па предузети мере да зло за широку народну масу, ако, већ мора да буде, буде барем што мање и што лакше. Да би смо одговорили на питање ко су корисници, ми желимо, пре свега, да дамо неколике бројке које ће нам помоћи при тражењу објективнога одговора. Према податцима које дају службени извештаји Београдске општине, цене су на београдској пијаци биле: доба пшеница брапгао хлеб кром1935 100 кгр. бело бели млеко пир гаеуљ купус VI 139-75 2-75 3'00 2.12 1*50 4.12 4.50 IX 133-75 3 00 3'50 2.25 2"87 4,37 3.37 X 172-50 3-00 3-50 2.37 3'25 4.50 3.50

месо говеђе свињско

VI IX X

5-00 5-00 500

1300 13-50 1350

13 00 18 00 13-00 19 50 13-00 19-50

Све ове цене кад се саберу узимајући и пшеницу на један килограм, износиле су заједно: јуна 1935 59.99 динара; септембра 1935 73.36 динара и октобра 1935 75.84 динара. Осим чиновника и радннка који немају куд из градоваикоји морају све предузети да сету постарају за своје добро, не сме се губити из вида да ће наредне зиме у градове наше, опет првенствено у Београд, бити у велико повећана навала сиромашног света са села, оних којима на маленој земљишној парцели суша није оставила довољно усева да би у целини могли да презиме и са свога и на своме сачекају нове плодове. У градовима за њих треба створити сношљивије услове за живот, ако се они већ морадну ту да стекну. А како хлебац претставља основну животну намирницу за огромну масу сиромашнога света, питање цена брашна и хлеба преставља један од крупних проблема у који морају да уђу београдска и остале градске општине. Ми смо напред изнели, према службеним податцима, кретање цена поједнним' артиклима по разним месецима. Цифре које смо изнели показују одређен сразмер између цене пшенице, брашна и хлеба. Питање је да ли је онај однос који је тако исказан, правилан и нормалан. Анкета коју смо ми вршили показује да стање није нормално и да постоји знатна несразмера у односу појединих цена — разуме се на штету београдског потрошача. Ми ћемо изнети неколико примера. Стручни људи тврде да се од најлошије пшенице на мекињама изгуби 28%, а за мељаву и растур да оде округло 12%, и'ли укупно 40%. Мекиње престављају вредност отприлике половине вредности брашна. Пуштамо то на страну и узимамо као и да оне иду на губитак, и као губитак рачунамо оних 40%. Са тих 40% више, 100 килограма брашна стајало је у смеио би да продаји на стоји из млина мало или више за у јануару 1935 157*30 287 00 _ 129'70 у јуну 1935 195 - 65 275'00 79*35 у септем. 1935 187 25 300 00 112*75 у октобру 1935 241-70 300'00 58"30 То је прво поље по коМе би требало потражити и наћи овакав несразмер у ценама. Друго поље је однос цена брашна према ценама хлеба. Као опште признато правило важи да се из 100 килограма брашна добива 130 килограма хлеба. Са разликом од оних 30 килограма узима се као сасвим довољно обештећење за произвођаче хлеба, и изводи се правило да цена једног килограма хлеба ки