Opštinske novine

Драгомвр М. Поповиђ, архитект-урбанист

БеоградсКо сајм:итте

Већ више од једне деценије потеже се у Београду питање његовој сајмишта, И могуће да је Београд једина престоница у свету која нема свога сајмишт.а; чак и Адис Абеба има своје. Изгледа парадоксално да Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду није за 11 година успело да и поред најбољег труда и настојавања да убеди надлежне о његовој потреби у Београду. Једанаест година је прошло у разговорима, убеђивањима, саветовањима, али до резултата се није дошло. На неколико међународних конгреса, на којима је учествовала и Југославија (Париз 1928, Брисел 1929 и Познањ 1930 год.), раг справљало се питање одређивања места у којима ће се убудуће одржавати међународни сајмови и међународне изложбе. Наша држава ограничила се да учествује на туђим међународним сајмовима и изложбама, а да приређује сличне привредне манифестације у Љубљани и у Загребу. Београд је опет пропуштен. Међутим, Београд, престоница Југославије, као културна и привредна престоница наше државе, има најзише услова да се највећи југословенски сајам одржава баш у њему. То диктирају и географски и национални и привредни интереси Југославије. Београд има све услове за сајам и т»,за сајам међународног карактера. Лежи на једној, од најважнијих раскрсница сувоземних и водених путова у Европи. Дунав, међународна река, пролази поред њега, ускоро ће проћи и друм аај Индију поред њега. Железиички је сада директно у вези са свима суседима и осталом Европом и претставља тако> подесно место, да ће заинтересовати све европске државе и велики број ваневропских држава. Ако се будући београдски Сајам изгради са потребним разумевањем, он ће за кратко време ступити у ред оних центра за привредне манифестације, који су од еминентне важности за међународну трговину. Београд мора да изради чврст темељ једној таквој међународној привредној организацији, која неће имати само свој разлог постојања у једној години већ стално.

Са овим у вези поставља се проблем подизања, организовања Београда као привредног центра у нашој земљи. Оживети промет у Београду, прва је и хитна потреба његове

Живог у Лајпцагу за време трајања сајма привреде. Проблем отварања београдског Сајма иоставио се самим тим у први ред и сви привредници Београда и његове организације једнодушно траже, да' се приступи томе стварном хитном решењу одмах. Значи да постојање једног Сајма у Београду постаје потреба. По извесним знацима, који су већ имали одјека у нашој штампи изгледа да ће се питање сајмишта у Београду најзад решити и остварити. Занимљиво је досадашње пословање по питању Сајма у Београду. „Удружење сајма" је основано 1923 год, са „циљем 1 да ради на унапређењу свих грана народне привреде" а једно од средстава за постизање тога циља је „приређивање изложба-велесајма у Београду". Али друштво ће сем тога „давати мишљења и упуте по свима важним питањима, која се односе на јачање домаће радиности и на подизање уметности и знања, у колико то привредни интереси изискују". Сем тога, друштво ће настојати „у свакој прилици да привуче пажњу странаца за што чешће и обилније посећивање Београда" и најзад 1 „ради!