Opštinske novine

«

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ бити никакве дискусије. Друго је питање да ли се овај зајам није могао закључити на некој другој страни и под другим условима, или је пак 1рдини излаз био са друштвом Швајцарских банака у Базелу. Зајам од 25 милиона шв. фр., који је Друштво швајцарских банака у Базелу пружило Општини, условљен је са концесијом, коју је Општина дала Друштву Снага и светлост за изградњу нове електричне централе и снабдевање Београда електричном енергијом за 25 година. На тај начин Општину су погодили не само тешки услови зајма, већ и тешки услови уступљене концесије. По уговору са Друштвом снага и светлост, општина гарантује друштву минимум годишње потрошње од 30 милиона кв.ч. и за ову количину плаћа му за 1 квч. 1.27 дин., а плаћање је у шв. францима по утврђеној релацији 100.— динара = 9.12 зл. франака. Обавезе које проистичу из пом. уговора за Општину износе, с обзиром на означену цену и валутну клаузулу преко 50 милиона динара годишње. Овај зајам заједно са датом концесијом претставља за општинске финансије најтежи проблем. Споразумом, који је 17 јуна 1933 закључен са претставницима Друштва шв. банака у Базелу, преиначени су услови овог зајма за период од 1 марта 1933 до 1 септембра 1934, у толико, што ће каматна стопа за то време износити уместо 7о/ 0 само 5% а комисиона стопа уместо 2% само I 1 / 2 °/о. Поред тога овим споразумом постигнуто је да се за напред пом. време уговором предвиђена амортизациона квота у висини од 9.58 % сведе на 2°/о годишње. Споразумом од 22 јуна 1934 утврђено је, између осталог, да се у времену од 1 јануара 1934 до 31 децембра 1934 појединачне фактуре за утрошак електричне енергије издају до потрошње од 30 милиона квч. на бази од динара 1.23 за квч. Споразумом од 19 октобра 1935 постигнуто је да се за утрошак 25 мил. квч. годишње, квч. плаћа по 1,15 дин., а за потрошњу од 25—40 мил. квч. плаћаће се по 0.50 упапирним динарима. Ноћна струја рачунајући време од 22 до 5 часова употребљена за термичке сврхе, обрачунаваће се по цени од| 0.40 по! квч. 9) Унутрашњи зајам од 125 милиона динара реализован је у току 1931 и 1932 године. Овај су зајам уписале следеће установе: а) Приватни новчани задови динара 75,000.000.б) Државна хип. Банка 25.000.000.в) Поштанска штедионица 25.000.000.Сврха овог зајма је хигијенско, техничкосаобраћајно подизање престонице и њене периферије. Зајам је утрошен на следеће потребе: а) динара 35,000.000.— за канализационе радове б) динара 7,500.000.— за електричне радове = Стр 115 в) динара 18,000.000,— за подизање школа и општинске кланице. г) динара 18,000.000.— за исплату разних обавеза и рачуна д) динара 6,300.000.г— за рацове на водоводу ђ) динара 35,500.000.— за каддрмисање улица е) динара 4,700.000.— за провизију и сервисне трошкове. Рок исплате зајма је 3 године од дана реализовања појединих гранша. Камата приватним новчаним заводима је З 1 / 2 *^ над камаматом коју наплаћује Народна банка а државним новчаним заводима 8%. Приватним новчаним заводима камата се плаћа шестомесечно а државним тромесечно. Курс је ал пари. Подлога је менични акцепт Београдске општине са жиром Општинске штедионице. 10) Зајам од 7,500.000,— динара, т.зв. асфалтни зајам реализован је 1931 године код Држ. хип. Банке, а утрошен је за израду тротоара од асфалта и бетона без коловоза у грађевинском реону Београда. Рок за исплату овог зајма је 5 година са интересном стопом од 8°/о. Плаћање је шестомесечно по закључку контокорента. Залога овога зајма су општински приходи а супергаранција менични акцепт са жиром Општинске штедионице. 11 )3ајам од 6,780.000.— динара реализован је 1931. године код Месарске банке за откуп кланице на Карабурми. Услови су плаћања следећи: при преносу тапије плаћа се 2,000.000.— динара а остатак у року од годину дана од дана преиоса тапије, с тим, да се овај рок може продужити и да се за продужено време плаћа интерес од 8°/о. Подлога је меница Београдске општине. 12) Ломбардни зајам од 15 милиона динара реализован је 1931 године код Општинске штедионице, а у циљу повећања обртног капитала ради исплате општинских обавеза. Рок исплате везан је за принос од купона 2^/^с/о лутријске државне ренте за ратну штету у номиналном износу од 77 милиона динара, са интересном стопом од 9% годишње и ^До/о провизије тромесечно. Подлога овог зајма обвезнице ратне штете. Овај је зајам исплаћен када су отуђене обвезнице ратне штете, а што је било у половини 1935 године. 13) Зајам контокорентни од 20 милиона динара реализован је 1931 године за исплату дугова проистеклих из експропријација приватних имања за потребе регулације града и просецање нових улица, као и исплату осталих обавеза из ранијих година. Рок исплате је 3 године са интересном стопом од 8°/о. Прве две године плаћа се само интерес на изручене суме, а по истеку друге године исплаћује се цео износ искоришћеног зајма. Као подлога 2*