Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 117

којих је вредност за последњих година знатно пала, ове цифре морају се примити са резервом. Свакако би било потребно да се процена изврши и после овог пада вредности непокретностима. Потраживања општинска износе око динара 110.000.000.— и то: од приреза, кулучарине и такса динара 42,985.249.од закупнине динара 4,440.646.на име електричне струје динара 24,832.715.од воде, канала, сметлишта и чишћења улица динара 22,105.470.од накнаде за тротоаре дин. 13,357.184.од апропријације динара 2,734.994,Београдска општина потражује од државе на име закупнине за заузеће општинског земљишта за време од 1 Јануара 1919 до данас динара 360,522.828.20. Међутим, да ли ово потраживање има свога основа и у колико за сада се не би могло ништа рећи, пошто је то сада предмет испитивања. * Према свему изложеном може се закључити да општински дугови претстављају првокласни проблем, чије решење захтева најсавеснију студију и велику опрезност. Не желећи се упуштаги у испитивања оправданости услова пом. зајмова, пошто то нисмо ни поставили себи у задатак, ми само констатујемо чињенице и чинимо извесне опсервације у погледу решења постојећих проблема. Нема сумње да би консолидовање свих општинских дугова путем једног дугорочног зајма било најидеалније решење. Међутим, с обзиром на прилике које данас владају на новчаном тржишту за овакво решење врло је мало изгледа. Регулисање летећег дуга путем краткорочне позајмице, било код државних или приватних наших новчаних завода, било би парцијално и моментално решење овог проблема. Истина, корист од овога била би у томе, што би приватни општински повериоци били подмирени, као и фондови, у које Општина није смела ни завлачити своју руку, а то би било од великог значаја по општински кредитни углед. Али у суштини, проблем би и даље био на дневном реду. Питање општинских дугова у тесној је вези са свима осталим финансијским питањима, која су данас на дневном реду у Београдској општини, и само тако схватајући, може се у њему дати једно солидно и реално решење. Решењем персоналног питања и питања упрошћавања општинске администрације, решењем питања општинских прихода на бази искоришћавања пуног ефекта, и спровођењем једне разумне штедње у сваком погледу створиће се основа и за решење питања општинских дугова, ако не дефинитивног, а оно бар дотле,

док се са новчаног тржишта не дигне застор тешких и црних облака. Општинска предузећа По своме буџету Београдска општина третира као своја привредна предузећа: трамваје и осветљење, водовод и кланицу. Од ових, прва два имају карактер привредних предузећа, док би кланици више одговарао назив привредне установе. Укупни расходи по буџету Дирекције трамваја и осветлења износе динара 118,979.522.—. Ако елиминишемо суму од 7,214.424.— динара, која иде на ануитетску службу, онда од остатка укупне суме пада на личне изадтке 34,053.348,— динара или 30,5%, на материјалне 75,511.750,— динара или 67,5 о/о и на ванредне динара 2,200.000,— или 2,0 °/о. Као што јз већ поменуто, лични расходи код привредних предузећа, с обзиром на њихову продуктпвност, могу износити веће проценте него што је то дозвољено код администрације. У овом случају лични расходи су можда нешто малЈ већи, него што би одговарало принципу, који у том погледу важи, али је проценат њихов далеко повољнији, разуме се сразмерно и с обзиром на напред поменуту бенефицију, код онога, који показује личне расходе код администрације. И у случају комерцијализације трамваја и осветљења, нема сумње, да би проценат личних расхода спао на нормалу, ако не би отишао и испод ове. Овако, у састчву управе, и предузећа су подложна свим оним лошим утицајима у погледу персоналне политике што је код администрације неминовно. Укупни приходи Дирекције трамваја и осветљења по буџету износе 123,500.000. - динара, што значи да вишак прихода над расходима износи 4,520.478,— динара. Они који нису довољно упућени у право стање ствари, с правом ће се упитати, откуда то долази, да једно овакво предузеће са савршеном организацијом и одличним приходима не показује већи вишак прихода над расходима? Међутим, стање би сасвим друкчије изгледало када би се ово предузеће водило по трговачким начелима, како то, уосталом, предвиђа и закон о градским општинама и како је то случај код већине осталих већих градова. Да би се имала јаснија слика у овом погледу треба имати у виду извесне чињенице. Тако на пример, по буџету прихода Дирекције трамваја и осветлења није предвиђена накнада за јавну расвету, док је по буџету за 1931 год. била показана у приходима са сумом од ди нара 6,000.000.1—. Од те године приход од јавне расвете не показује се по буџетуј, док би данас та сума била далеко већа. Познато је, да при том предузећу постоји једна узорна радионица, која се искоришћује у разноврсне општинске сврхе, али се приход од ње не иоказује. Онда треба имати у виду да оба-