Opštinske novine

Стр. 136

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

уреда за заштиту матера, деце и младежи. Надзор и рад у колонији за одојчад и малу децу у Београду и селу Милошевцу врше 2 лекара и 2 заштитне сестре. Трошкови око издржавања деце Градско поглаварство плаћа колонији за одојчад и малу децу месечно 400 динара. Под овим се подразумев.а и облачеље, лечење и све за дете. У почетку нашег рада плаћало се је 600 дин. месечно, а временом ое ; је ова такса снизила. Нашим хранитељицама плаћали смо 1931 године 500 динара месечно, из године у годину снизили смо таксу постепено, и сада плаћамо за месечно издржавање једног детета 280 динара, У данашњим приликама не би се ова такса даље могла сни-

Деца смештена у сеоској породици зити јер би се вероватно животни стандард наше деце снизио. Око 1000 дин. троши се годишње на одев.ање, школовање, лечење и осталих потреба једног детета. За 70 деце заузете |с!у потпуно две радне снаге што износи 36.000 динара. Лекар и чиновник Централног уреда врши још и друге послове Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи, према томе износи трошаЈк за децу годишње: За једно дете хранитељици за издржавање 3.360 дин. За облачење, школовање, школски прибор итд. лекови лечење 1.000 дин. Лични издатци за надзор детета 442 дин. Свега: 4.802 дин. т.ј. 400 динара месечно. У буџету за 1935/36 годину одобрено је 500.000 динара за издр-

жавање деце у туђим породицама и 31.000 дин. за личне издатке што би значило издржавање свега 105 деце. Сем тога плаћа се :за неку децу која се налазе у родбинској породици мање за издржавање. Градско поглаварство одобрило је за смештај деце у туђим породицама: 1931 год. 300.000.— динара 1932 год. 400.000.— динара 1933 год. 380.000.— динара 1934 год. 450.000.— динара 1935 год. 500.000,— динара 2,130.000,— динара Скоро све трошкове око издржавања ове деце сносило је само Градско поглаварство, пошто родитељи услед болести и велике беде нису били у стању да нешто придоносе за јдецу- Закључак На заштити деце у туђим породицама радимо тек 4 и по године. Крозј наше руке прошло је свега 374 деце у разном добу т.ј|. у старости од неколико месеци па до преко 14 година. Иако је време кратко а и број деце није велики ипак нам је овај рад показао када, и под којим приликама даје смештај детета у отвореној заштити одличне резултате и када се мора одбацити. Сем тога стекли смо доста искуства у методама рада, тако, да се надамо да ћемо у будуће имати још боље резултате. За наше локалне прилике је од значаја, да је сељачка и малограђанска породица са периферије града одлично способна за одгајивање малог детета т.ј;. детета од 2 године старости па до школе. У страној литератури често се наиђе где су јавни фактори морали штитити децу од грубости хранитељице. Наш свет толико воли децу, да ми морамо децу чувати да се не би одвећ размазила, и да би се исправно васпиталај. Наше хранитељице скоро све примају децу на подизање што су жељне да им пруже материнску љубав, али непобитно смо опазили, да је важно, да дете дође у породицу што млађе. Хранитељица настоји да дете не буде свесно да ; се налази у туђој породици па је психолошки разумљиво, да је она сва срећна ако дете гледа у њој! своју праву мајку. Приликом збрињавања деце у туђу породицу игра за јавну заштиту релику улогу да се детету нађу нови родитељи пошто је оно своје природне изгубило. Наше искуство показало нам је да су се само она деца усинила која су се примила као мала деца. Ни једно дете које је у школском добу примљено у породицу није било усињено. И та чињеница говори зато да је збрињавање деце у туђим породицама идеална заштита за мало дете. У овом добу има ова врста заштите и свој финансијски ефека;т за јавну заштиту. На троша|к једног малог детета у дому могу се скоро два детета издржавати у породици. Ова врста заштите јевтинија је пошто