Opštinske novine

Инж. агр. С. Верешчак

Општина у борби са сћупоћом Љивотних намирница

Сем основних гштања, која су до садаспадала у оквир главних комуналних задатака: техничка, санитетско-хигијенска, транспортна, водоводна и канализациона, организација булевара, паркова и др. у последње време пред великим градским општинама појављују се нови задатци практичног социјално-економског значаја. Већ се пре кризе видело, да у градовима, нарочито великим, економске неприлике погађају у главноме шире слојеве економски слабо обезбеђеног становништва, а који сачињавају већину градске заједнице. Општинске управе, свесне су ових тешких задатака али ипак нису још пронашле начина да се до краја боре са новим социјалним тешкоћама. Предузимане су до сад мере за одржавање просечног животног стандарда градског становништва: социјална помоћ, јавни радови, административни начини сузбијања скупоће итд. нису увек давалн потпуне резултате. Такве су мере већином постизавале кратковремени ефекат. Нарочито је тешко било решити питање организације трговине робом за ширу употребу и регулисање цена продуктима исхране. Покушаји у овоме правцу махом су наилазили на отпор спекулативних елемената, чиме су социјални општински циљеви били увек отежавани. Због тога социјална економска питања увек су се истицала у несразмерном размимоилажењу између просечног животног стандарда ширих слојева и пијачних цена основних продуката исхране. Нарочито негативно дејствујз разлика између цене фабричне робе и животних намирница која увек погађа у првоме реду слабо обезбеђене слојеве: раднике, чиновнике и већину средњег грађанског сталежа. Ниске наднице, редуцирана месечна плата и уопште мали приходи према ненормално високој коњуктури цена продуката исхране утиче негативно на расположење баш у средњим грађанским слојевима. Под утицаје.м овакве коњуктуре ови слојеви ирогресивно осиромашавају, чиме се онемогућава социјална стабилизација. Ове се тешкоће истичу у свим светским великим градовима, па и у Београду. Готово свуда у свету, па и код нас, било је покушаја, да се социјални односи нормали-

зују уклањањем, односно обарањем пијачне спекулације, како би могло доћи до што мањег размака у „маказама" цена у трговини фабричне робе за ширу употребу и продуката исхране. Пракса нас учи колико је тешко обарати пијачну спекулацију са битним животним намирницама, где има заинтересованих организација, и где се обично обогаћује мали број посредника, на рачун велике масе малих произвођача и потрошача. Од зараде ових елемената градска заједница има најмање.фискалне користи. Показало се, да се са савременим зеленашким посредовањем у ситној трговини не може борити само обичним административним мерама и путем декрета. Код нас је у Београду зеленашко посредовање у трговини продуктима исхране организовано у картелу такозваних „кванташа" (гросиста) и подупирано је јевтиним кредитом. Ови се картели развијају не само на рачун рлабих градских слојева него и на рачун пауперизације села. Последњих година види се како у наше велике градове, нарочито у Београд, долазе из свих крајева земље сељаци и сеоски неквалификовани радници и траже посла. Ови сезонски радници раде за најмању надницу и тако конкуришу сталним градским радницима, који имају да подносе све општинске дажбине. Ова појава може да претставља озбиљну социјалну опсаност, нарочито код нас, где је пауперизација села нова појава. Сада се запажају, готово у свима великим европским градонима различите филантропске акције: „зимска помоћ", „народне кујне", ,,мали новчани прилози" итд. Међутим, јасно је да све ово, у савременим приликама, 1може да допринесе само у незнатној мери, наиме да овим мерама савремена социјално-економска беда не може да буде отклоњена, него се за ово требају други и ефикаснији начини. Данас, у главноме, шире масе пате због малих прихода |и високих цена, које варирају на велико. Стварност, међутим, показуја, да до варијација цена долази услед неорганизоване конкуренције, коју проузрокује безобзирна спекулација. С тога се све више говори о новоме начину борбеј с овим, који би се састојао у протежирању организованог снабдевања градског становништва главним продуктима ис-