Opštinske novine

Др. Мидорад СтанозевиП начелнић министар. у п., бећнић града Београда

О Финансиским одредбама Закона о градсЈсиж општинама

,,Савез градова Краљевине Југославије, као врховни комунални форум, на свима својим Конгресима, а нарочито на овогодишњем, истакао је потребу, да се Закон о градским ошитинама измени и донунама саобрази животним потребама Градских општина, духу времена и високим циљевима (националним, економским, социјалним и културним) јуГословенсшх Градова. Краљевска влада преко своГ ресорног министра унутрашњих послова господина др ■ Антуна Корошца са једним великим државничким смислом прихватила је у начелу молбе јуГословенских Градова и одлучила узети у расматрање измене и допуне Закона о градским општинама■ Краљевска влада је приликом буџетске дебате обавестила Народну скупштинуиСенат о припреманом пројекту за измену овоГ закона, нарочито њеГовог политичкоизборног дела. Ту одличну намеру Кр\ал>евске владе поздравили су јуГословенски Градови■ Како је ово питање и сувише важно за све наше Градове и њихов даљи просперитет, то је Уређивачки одбор „БеоГрадских општинских новина" отворио кроз часопис престонице свестрану анкету, односно дискусију по овоме предмету. Ова анкета отпочета је у прошлој свесци часописа чланком уредника часописа г. Слободана Видаковића, који се чланак завршава у идућем броју. У овоме броју ојЗјављујемо прилоГ Г. др. Милорада Стансјевића, начелника министарства у пенз. и ГрадскоГ већника, и г . Александра Давикића ресрерента ДржавноГ савета. Уређивачки одбор с разлогом очекује, да ће се већници БеоГрада и друГих југословенских Градова, и наши политичари, и иравници, и уопште сви нагии јавни и комунални радници озбиљно позабавити овим питањима. Уређивачки одбор ће радо устуиити ступце стручноГ часописа Престонице сваком озбиљном и добронамерном мишљењу по овом проблему, који засеца у све интересе Градских општина и наше Државе!" Уређивачки одбор, Секција градског већа за штампу и културну пропаганду

Једна од најслабијих страна Закона о градским сјпштинама је несумњиво VII одељак тога Закона који говори о градским финансијама. Ако се у истини тај Закон хоће да измени и саобрази мздерним схватањима живота и на,'претка наших градова, и ако се жели да градови добију замах за своје развиће, те да на тај начин они постану културна, просветна, привредна и политичка средишта државе и њене политичке моћи, онда се морају дати томе Закону одредбе о финансијама које би наше градове оспособиле за постигнуће тих задатака. У ту сврху потребно је дати градовима пуну самоуправу која почива на чисто комунално-политичким основама и оослободити их од непотребног и излишног туторства државе, јер бирократизам државних бргана није у сагласности са јачим и обимнијим замахом развића. Ми смо у једном ранијем чланку поводом буџетске дебате у прошлој години, истакли, да нема праве самоуираве без здраве и независне финансиске политике као што нема ни добре финансиске политике без пуне самоуправе. Самоуправа и њене финансије су услов за правилно развиће једног комуналног тела, а нарочито једног града, и они се међу собом условљавају, допуњују и утичу једно на друго. Зато би требало новим одредбама Закона о градским општинам!а дати пуну самоуправу градовима, а на основу тоГа донети специјалан Закон о Грацским самоугфавним финансијама слично ранијем "Закону о окружним, среским и општинским буџетима" Краљевине Србије од 31-1-1901 год. Таквим посебним Законом о Градским финансијама моГло би с е Подробно и детаљно израдити цела финансијска радња Градске самоуправе: буџет, приходи, расходи, дуГови и зајмови, финансијски надзор државе, унутрашња манипулација и разне финансијске трансакције. Такође би се тим и таквим Законом моГли да предвиде, који приходи градске општине иду у ко]е сврхе, начин прибирања прихода и вршење издатака и томе сл. Није свеједно да ли ће једно комунално тело трошити и који проценат својих општих издатака на прекобројни непотребан персонал или на просветне, -социјалне, политичке, хигијенеке или грађевинске потребе града и његовог становништва. Није свеједно а.ко један град прави луксузне и непотребне објекте, или ако своје издатке чини на задобијање и прибављање што више земљишта за паркове, јавне просветне зграде, играли-