Opštinske novine
3
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 341
животних сретстава испод минимума за егзистенцију (н.пр. низ-ом принудних смањења принадлежности на бази § 159 у вези § 100 Заксжа, о градским општинама) било би не само социјални преступ него и нзсумњива опасност са недогледним реперкусијама и на комунални, и на привредни живот наших градских заједница, а преко њих и на просперитет државе и народа. Као што су општине темељи државе, тако су исто општински чиновници темељи општине. И уколико општинско чиновништво буде способно и ваљано, утолико ће нам и државна зграда бити снажнија и јача. Стога је и државни интерес, да градски службеници буду правично третирани, да држава Законом обезбеди њихов положај и да тако ојача преданост и оданост градских службеника према држави, како се не би могло смаграти да их држава занемарује као пасторчад. Однос градских службеника мора Законом бити нормиран као јавно-правни однос. Даље, потребно је да дисциплинска одгозорност буде уређена статутом, с тим, да се противу првостепене дисциплинске пресуде градског дисциплинског суда могу подносити жалбе и Државном савету. Само на тај начин биће и градски чиновници заштићени од пристрасних прогона — а таква заштита најјачи је ослон за законито и исправно вршење службе; она је залога грађанима, да ће се комунална служба вршити непристрасно и у интересу грађана. Сем у две бановине (Дравске и Савске), ни у једној другој, градски службеници нису осигурани у оној мери и онако како то интереси комуналне градске службе захтевају. Ово се нарочито односи на градско чиновништво Србије, Јужне Србије и Црне Горе, које је у већини случајева остављено на милост и немилост надзорних власти, политичким бурама и претседниковом расположењу, а у највише случајева ћудима моћних појединаца. Измењени Закон о градовима треба да усвоји оно што је добро у нашем правном животу, да добре и напредне норме прошири са појединих покрајина на целу државу, а не да својим двосмисленим одредбама ствара уверење код самоуправних функционера и службеника да Зак. о град. општинама појединим својим реакционарним прописима угушује и сам комунални напредак. Посматран са гледишта највиших интереса народа, државе и просперитета градова, положај градских службеника није социјално правично регулисан данашњим Законом о градским општинама. Савез градова Краљевине Југославије, као врховни комунални форум, то је најбоље осетио и он је, потпомогнут свима градовима, безкомпромисно устао у заштиту службеника градских општина. У погледу регулисања положаја
градских службеника, јачина ангажмана Савеза градова за праведну ствар службеника градских општина нема поређења и нема другог објашњења до тог, да је Савез градова инспирисан највишим осећајима социјалне правде и комуналног полета наших градских општина. Савез за службенике својих општина тражи таква морална и материјална права, којима ни најортодокснији теоретичар из редова комуналних чиновника не би могао ништа да примети. Исто тако је карактеристично, да је апсолутна већина градских општина у својим одговорима на анкету, коју смо 1934 организовали у име београдске Канцеларије Савеза градова, једнодушно одговорила, да се у свему солидарише са захтевима свога врховног Савеза, и да се служба градских службеника мора правичније регулисати, јер је тај захтев израз расположења свега градског становништва целокупне Југославије. Многи градови у овоме свом правичном ставу иду до најширих граница. Тако н, пр. град Лесковац у одговору на нашу службену анкету из 1934 г. вели: „У оцењивање Закона уколико се односи на регулисање питања градских службеника, нисмо се упуштали, јер се са примедбама по овоме питању слажемо са земаљским Савезом организација општинских службеника". Сви наши градови морају бити спремни да удовоље правичним захтевима својих службеника, јер ће се само тако имати пуна гаранција за! здрав и норм:алан развитак комуналне делатности наших градова. У истом смислу, конгрес Савеза наших градова у једној својој резолуцији истакао је: „У решавању положаја градских службеника, Савез градова тражи да о регулисању свих службеничких односа одлучују искључиво градови у своме самоуправном делокругу, да градска већа прописују службене прагматике, да постављају градске службенике и одређују висину њихових принадлежности у оквиру локалних, економских и финансијских могућности. Савез градова тражи, да се градским службеницима Заксном о градовима призна сталност, право на пензију, личну и породичну, заштита стечених права, обавезно социјално и здравствено осигурање и апсолутна непреместивост. У вези са тим Савез градова тражи, да се у уређивању службених односа градских службеника и њихових принадлежности, као и досадањих пензија, афирмира начело стечених права. У народу треба сваком згодом потврдити поверење у право, у законом створени правни поредак, у права стечена законским путем. Савез градова жели да то врховно начело у пуној мери дође до изражаја и у Закону о градовима..." Свесни значаја службеничког питања у нашим градовима и његовог правичног регулисања кроз допуњени и измењени Закон о градским општинама, ми ћемо се на њему у овој