Opštinske novine

Стр. 344

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Ми налазимо да би Законом о градским општинама требало установити специјалне стручне комуналне школе и академије, те зато предлажемо да се као нов став § 101 стави ово: „Школска сирема осталих градских службеника ирописује се статутом. Стручне комуналне академнје и школе имају се установити сЛецијалном Уредбом Министра унутрашњих послова и отворити у Београду, Загребу и Љубљани. Кад се установе овим Законом прописане Комуналне академије и школе онда ће оне бити услов за Пријем у службу градског управног службеника, и то после рока од пет година по отварању истих." Са овим нашим предлогом сложио се и пленум земаљског Савеза организација службеника градских и сеоских општина, одржан 8 марта 1936 године у Београду, а и сам Савез градова (још 1934 г.) следећим свзјим предлогом: „Параграфу 101 требало би додати одредбу, аналогно § 91 Закона о општинама, да се у великим градовима могу оснивати комуналне академије или течајеви за стручно образовање и усавршавање градских службеника. Такве академије, односно течајеви, имају велику важност у будућем развитку наших градова." Питање високих, факултетских квалификација добрим делом депласирано је за административне комуналне службенике. За пракгичног комуналног с лужбеника важнија је стручна комунална академија него факултетско образовање, нарочито из научних дисциплина, које немају често никакве везе са општином (теолошке, појединих група филозофске итд). Разуме се да се изузетак мора учинити н.пр. за санитетско, ветеринарско и др. особље, за правнички отсек, за техничко-урбанистичку струку и још неколико искључиво специјалних стручних сервиса у комуналној служби, у којим су случајевим;а односне факултетске квалификације неопходне. Место досадашњег факултетског образовања треба за општег комуналног радника увести стручне комуналие школе*) нижу, средњу и вишу. У прву би се примали аспиранти после свршених два разреда гимназије; у средњу по свршзној малој матури; а у вишу после свршене велике матуре. Сем тога треба завести обавезне испите: пријемни — приликом ступања у службу; нижи стручни — приликом прелаза из приправне службе у службу сталног градског службеника средњих група; и виши стручни испит — при

* Потписати је већ израдио пројекат о оснивању ових академија, који је пројекат у начелу усвојен од стране земаљског Савеза организација службеника градских и сеоских општина Краљевине Југославије и биће поднет Министру унутрашњих послова на одобрење.

прелазу градског чиновника на положај виших група. Од ових испита треба да буду ослобођени сви чиновници који имају факултетско образовање и пет година општинске службе, као и они које нови статути већ затекну у вишим чиновничким групама, а имају више од десет година службе. Тога ради предлажемо да се параграфу 101 дода и овај став као последњи: „Градски службеницн дужни су да полажу стручне испите и то: пријемни,нижистручни и виши стручни испит, који ће се статутом детаљно нормирати. Стручне испитне комисије бира сваке Године унапред градско веће на својој пленарној седници. У ову комисију улази по један члан градскоГ претседмиитва, један већник, два Градска службеника одГоварајуће струке, које предлаже месно удружење Градских службеника, и гиеф отсека у коме респективни службеник ради." § 102, који нормира начин избора град'ских службеника, гласи: „Градске чиновнике бира Градско веће на основу надтечаја који се има расписати и објавити у бановинском службеном листу, а у БеоГраду и Панчеву у „Службеним новинама" најмање месец дана пре избора. Избср правних, санитетских, техничких и осталих стручних референата одобрава надзорна власт. Начин постављања осталих службеника прописује Градско веће статутом." Пре свега, у први став § 102 требало би, сходно смислу § 75 истог Закона, унети одредбу да градске чиновнике бира градско веће тајним гласањем. Исто тако мора се мењати и други став овог параграфа јер он ништи принцип самоуправе. Зато сушачки Конгрес Савеза градова подвлачи: „Одредба другог става § 102 одвећ ограничава самоуправу градских општина при избору чиновника на водећим положајима. Кад државна власт нема да одобрава избор претседника градске општине (§ 82) још је мање оправдано да одобрава избор референата. Ако се, претпоставимо, код избора деси нешто што би било противно постојећим законима, надзорна власт може одлуку о избору задржати од извршења у смислу § 134 Закона о градским општинама. Зато Конгрес Савеза градова предлаже ову измену § 102: „ Укида се став други § 102". Овај предлог за укидање става другог § 102 ставили су конкретно многи градови још пре сушачког Конгреса Савеза градова, као н.пр. Загреб, Лзубљана, Карловацитд. Ова се корекција мора учинити ако се жели да одстрани све чешћи непотизам при именовању градских службеника. Учињено је још неколико предлога за допуну пропису истог § 102. Тако, Крушевајц предлаже, да последњи став § 102 гласи: