Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр 347

„1) О дисциплинским кривицама суди градски дисциПлински суд првог стеШена, који заседава у граду а који се састоји из јгдног иолитичко-управног чиновника као претседника, и из три дисциплинске судије, биране из средне ГрадскоГ већа и једног градског чиновника." Приликом прве анкете о Закону о градским општинама подвучена је потреба да у састав дисциплинског суда уђу по два стручна градска службеника, чиме.ће се добити већа гаранција за цравичност одлуке дисциплинског суда. Тако град Тузла предлаже: „Дисциплински суд да се састоји из претседника општине, два градска већника и два градска службеника. У интересу је самог дисциплинског суда, као и ради тога, да се темељито утврди дисциплинска кривица и донесе што је могуће праведнија пр^есуда да се у дисциплинском суду предвиде двојица градских службеника као дисциплинске судије. Иначе би се на дисциплинско суђење могло имати разних утицаја и праведно не би се могло нити оценити, нити би се могла кривица установ|Ити". Град Лесковац, делећи такође мишљење града Тузле, предлаже измену § 107 у толико, „што би у дисциплински суд ушли и два градска службеника као судије, које треба да одређује месна секција Савеза орГанизација Градских службеника." Међутим, од горњег нашег предлога, као и горњег предлога Савеза градова и градова Тузле и Лесковца, прошло је више од две године. За то време показало се, да су морална лабавост нашег времена с једне стране и локалне зађевице и партизански прогони с друге стране прилично профанисали ову гаранцију независности и непристрасности дисциплинских судова састављених у оквиру самоуправе, на жалост, често псеудо-самоуправе! О томе је било говора у стручном одбору последњег Конгреса Савеза градова. Истина, неоспорно је, да су такви дисциплински судови ипак већа гаранција него т.зв. ,,полицијски" дисциплински судови (састављени из органа надзорне власти), али ипак они под данашњим друштвеним приликама не пружају довољну гаранцију, нарочито услед потчињености и зависности односних дисциплинских судија. Зато је Конгрес Савеза градова (одржан 8 децембра 1935 год. на Сушаку) предложио следећу измену §§ 107 и 108 З.о.г.о: I) Састав градског дисциплинског судапрвог степена, како га одређује § 107, не одговара демократски схваћеним принципима самоуправе. У начелу било би исправно да се дисциплински суд саставља од градских већника и градских чиновника, али како је то тешко у мањим градовима са малим бројем чиновника, који су поред тога редовно повезани јаким друштвеним и родбинским везама, било би најсходније да се дисциплинско суђење

преда судовима који су надлежни за државне службенике, т.ј. управним судовима и Државном савету, те се предлаже ова измена: став I § 107 мења се и гласи: „0 дисциплинским кривицама Градских службеника суде у првом степеку надлежни управни судови, и то у одељењима од три судије. ПретседниК "дисциилинскоГ суда је претседник одељења управноГ суда." Према образложењу на § 107 предлаже Конгрес Савеза градова ову измену у § 108: „Ставови 1, 2 и 3 § 108 укидају се, те се предлаже да § 108 гласи: „дисциплински суд другоГ степена је Државни савет, који решава у одељењу коме је поверено суђење о кривицажа државних службеника. Претседник суда је претседник односног одељења Државног савета." Далеко од тога да смо теориски задовољки овим предлогом о дисциплинским судовима за градске службенике, али према приликама данашњице, овај предлог уистини пружа наде бар на пуну незаинтересјованост ако не и независност законом одређених дисциплинских судија. Међутим, пленум земаљског Савеза свих службеничких организација, одржан 8 марта 1936 год. у Београду, остао је при нашем ранијем предлогу, да први дисциплински суд за градске службенике буде у оквиру градске самоуправе, па је пленум Савеза службеничких организација усвојио овај предлог заизмену §§ 107 и 108: „Дисциплински суд за Градске. службенике јесте у првом степену Градски дисциплински суд, а у друГом степену управни суд. Градски дисциплински суд сачињавају два Градска већника, два Градска службеникаиједан државни судија као претседник. Судије се одређују почетком сваке Године, и то већнике бира Градско веће, а Градске службенике Удружење службеника тоГа Града. Истовремено се одређују и заменици на исти начин. Градски дисцпплински суд одређује иследника који води истраГу. Иследник мора бити правник. Све се одлуке градског дисциилинсксЛ суда, којима Градски службеник Губи службу\ или се пензионише, шаљу управном суду по службеној дужности на расматрање и решавање." Ми смо уверени да ће се Савез градова, чији су погледи на комунално законодавство врло напредни, радо повратити на овакво нормирање дисциплинских судова за градске службенике, али вероватно са оградом, да би овакви дисциплински судови могли да уђу у живот тек онда када се добије права самоуцрава кроз изборна градска већа. § 110 нормирао је прописе о пензијама личним и породичним, али је, као и већина осталих параграфа овога закона и овај па-