Opštinske novine

4

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 349

ким атавизмом, али они су факат са којим морамо рачунати. Зато, данас, ми дредлажемо да допуњени § 110 гласи: „Пензије, личне и Жородичне, исилаћују се из градских сретстава. Градско веће дужно је сваке Године уносити у градски буџет потребне кредите за исплату пензија. Ако Градско веће то не учини, иотребне кредите уносиће Министар финансија приликом одобравања Градских буџета." ,,Градски службеници стичу право на пензију по навршетку десет Година службе, ефективне или прописно признате". „Са пуних десет Година службе Градски службеник добија пензију од 50°/о од укупних последњих принадлежности, а са тридесет година службе Пензију од пуноГ износа последњих принадлежности." „Градски службеник који има најмање десет Година службе, може бити пензионисан, само у следећим случајевима: а) По својој молби а под условима који ће Градским статутом бити предвиђени; б) по докаваној неспособности за рад, што се има утврдити лекарском комисијом; в) по и&вршној пресуди дисциплинскоГ суда. „При Прелазу Градских службеника у др г жавну службу или државних службеника у Градску службу, имају им се признати све године Градске односно указне државне службе и исте аутоматски урачунати за пензију и наПредовање." У жељи да се једном реши и питање социјалног и здравственог осигурања градских службеника, бар у обиму који им је на папиру одавно зајемчио закон о осигурању радника, ми' предлажемо да се као последња алинеја. у § 110 унесе ова одредба: „Градске општине обавезне су Преко удружења својих службеника основати социјално-здравствене блаГајне за здравствено и социјално осиГурање Градских службеника и у истим им зајемчити као минимум онолико осиГурања, колико пружају прописи Закона о осгиурању и заштити радника." Многе градске општине са савременим схватањем, на првом месту загребачка, спровеле су у току прошлих месеци устројство овакве неопходне социјално-здравствене благајне за своје градске службенике. Крајње је време да то и Београдска општина учини за своје службенике. § 111 прописује о начину како градски службеници плаћају самоуправне прирезе на своје принадлежности. Савез градова, по саслушању свих градских општина, предложио је следећу врло правичну измену истог § 111: „У овом § 111 решено је само питање самоуправних приреза на принадлежности градских службеника. Обзири правичности траже

да се исто тако реши и пигање државних пореза и такса, па се предлаже ова измена: § 111 мења се и гласи: „Градски службеници плаћају у вези са својим службеним односом, државне и самоуправне порезе, таксе и прирезе По истим прописима који важе за државне службенике." На § 112, који говори о односима између градске општине и њених службеника, Савез градова учинио је следећу такође врло ум;есну примедбу односно предлог: „Као што су односи између државе и њених контрактуалних чиновника (глава X Закона о чиновницима) јавно-правне природе, нема разлога да не буду такви и односи између градске општине и њених контрактуалних службенике. Зато- се предлаже ова измена: „У § П2 бришу се речи „изузимају контрактуалне службенике". Пре него што бисмо прешли на оне одредбе прелазних наређења које се односе на градске службенике (§§ 159, 160 и 161), јер су оие органски везане са VI главом Закона о градским службеницима, предлажемо да се на крају VI главе, која се зазршава § 112, додаду два нова параграфа, и то један, којим се нормира принцип сталности у градској служби, јер је неопходан за здрав и нормалан развој комуналне делатности наших градских општина, и други о оснивању сталешких комора градских и општинских службеника. Ти прописи би гласили: § „Градски службеници стичу аутоматски право на сталност после три ефективне Године општинске службе. Ни један се Градски службеник не може отШустити ако је стекао право на сталност, сем у случајевима предвиђеним овим законом: пресудом дисциплинскоГ или кривичноГ суда или трОГодишњим узастопним рђавим оцењивањем. У случају прелаза из једне општине у друГу стечена Права на сталност Градских службеника иризнају се обавезно. Градски службеници, који су стекли сталност, не моГу бити удаљени са своГа звања и положаја и упућени на рад у друГо звање, сем у следећим случајевима: I) ио личној молби или унапређењу; II) ТСо налазу стручне комисије за оцењивање службеничке способности као и радености и вредноће; III) по извршној пресуди дисциплинскоГ суда. § „У БеоГраду, ЗаГребу и Љубљани имају се образовати сталешке коморе Градских и општинских службеника са свима правима и дужностима као и друге професионалне коморе." Са овим нашим накнадним предлозима сложио се и пленум земаљског Савеза организа