Opštinske novine

Стр. 356

ЕЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ћа). — По својој природи сви ови послови еу од општег и највећег интереса за становништво града. Због оваквог интереса по ранијем и првобитном тексту закона о општинама српском од 1933 године највећи дзо ових послова — изузев буџета — спадао је у надлежност општинског збора — скуп правних гласача општине. Тако је прзма првобитном тексту чл. 33 пом. закона у надлежност општинског збора спадало: решавање о прирезу за подмирење општинских потреба; решавање о отуђењу општинског имања, о свакој општинској грађевини и предуЕећу, о задужењу општине. Нови закон о градским општинама као ни онај о сеоским — закон о општинама од 14-111-1933 г. — установу збору грађана у оном смислу како је иста установа постојала по ранијем српском закону о општинама, у опште не предвиђа. По закону о градским општинама учествовање грађана општине у пссловима општине од општег интереса омогућено је само на један посредан начин тиме што се, према § 143 ст. VI овог захона, све одлуке опште природе објављују на градском дому у року од гри дана и остају објављене пет дана. На сваку такву одлуку дато је истим прописом сваком члану градске општине право жалбе односно приговора ако налази да је таква оддлука противна постојећим законима и законитим наредбама власти. Поред тога по § 117 претседник градске општине мора саставити буџет најдаље на три месеца пре почетка буџетске године и изложити га на оШити увид грађанству за време од пет дана, што сз мора објазити у граду на уобичајени начин. Сваки члан Града, као и свако лице које плаћа неШосреднн порез у граду има право на продлог буџгта ставитг: своје прнмедбг. Но пре свега овакав начин учешћа грађанства, изузимамо учешће у буџету које је једна новина новог закона и то веома корисна, није у стању да изазове веће интересовање грађана а поред тога то право чланова општине ограничено јз на жалбу одн. приговор само у случају да је таква одлука противна закону, или законитим наредбама власти. Нз дакле и обзиром на целисходност таквих одлука по опште интересе грађана. Мислимо да би учешће грађана бар код оних пословакоји су од највећег интереса за грађане, требало и овим законом регулисати путем непосредног учешћа грађана у решавању. Овде би у првом реду догило решавање о великим општинским предувећима, задужењу 1 рада већега обима. Као оправдање за овакво учешће грађана нарочито нас наводи случај са давњем концесије за градњу електричне централе, Швајцарцима у Београду која је изазвала толико оправданог негодовања у грађанству. Да ли су ту општински интереси заиста били

правилно заштићени? И зар у решавању о једном таквом питању не би било потребно и учешће грађана? Да наведзмо по овом питању и мишљзњз Џемс Брајса у његовој књизи „Савремене демократије". Тако нам Брајс у књ. III свог дела у глави која говори о односу централне владе прзма локалној говорећи о искуству Сједињених држава са локалним самоуправама каже: „Систем по комз сз у Швајцарској и Америци свако важније питањз износи народу на гласање имао је готозо увек добрих резултата. И он би се могао применити и у Европи, бар у општинама које не прелазе милион становника, јер се тиме народ потстиче да добро прати полнтику своје општине". § 91 Говори између осталог о надлежности Државног савета за оцену законитости градских статута донетих на основу § 90 и решавање о овомз питању ставља у надлежност Оделења Државног савета. Мислимо да овим пр'описом није требало чинити отступањз од одредбе § 22 зак. о послов. реду у Државном савету и упр. судовима по коме би пропису решавање по овом питању спадало у надлежност Опште сзднице Државчог сзвета. Несумњиво је да би кориснијз било да се законитост оваквих уредби — статута претреса у пленуму Државног савета коме је у таквим стварима и иначе референт надлежно сделење. § 94 Предвиђа одобрењз Министра финансија у споразуму са Министром унутрашњих послова за одлуке већа о задужењу града као и све одлуке већа којима се вззују финансије градске општинз преко рока трајања мандата. градског взћа као и одлуке већа о отуђењу непокретног имања чија вредност прелази 50.000 а у Загребу и Београду преко 100.000 динара. У ст. III овог прописа одлуке о одобрењу донеће се у року од два месеца. На случај да се одлука не донесе у том року предлог се сматра одобреним осим ако Миннстар финансија за време трајања рока не искључи дејство рока и не извести о томе Град. Што значи да. је постављени рок у коме се одлуке већа по овом пропису имају одобрити у ствари илузоран јер га министар финансија може без икаквог ограничења искључиги. Како се у овом случају ради о одлукама које су у тесној вези са правилним финансирањем општине и често пута неодложним радовима за какве је одлуке потребно да општина што прз има извесност о одлуци надзорне власти, то је потребно у пом. пропису § 94 а у погледу датог права Министру финансија да искључи дејство рока ставити извесно огпаничење за које се време највише дејство рока може искључити. § 118 Предвиђа поступак око одобравања буџета од стране надзорне власти. По том