Opštinske novine

Стр. 362

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

базности и предусретљивости г.г. шефова могле увек широкогрудо да притекну у помоћ диспансеру кад год би се појавила потреба за лечењем у неким од тих установа. Диспансер је тиме дошао у могућност да потпуно од-

Прављеље туберкулинске пробе у Дислаасеру говори своме задатку и да главну бригу посвети не само лечењу него и проналажењу сиромашних туберкулозних болгсника и љиховом збрињавању. Сем овога диспансер је био морално потпомаган у знатној мери и од Отсека за штампу и културну пропаганду. У сарадњи са овим отсеком диспансер је чинио многе предлоге на социјалном сузбијању туберкулозе и објављивао резултате заједничких анкета о социјалним и здравственим приликама у Београду. Под стручним руководством шефа одељка г. Видаковића сви су анкетни и статистички подаци сређени, проучени и са детаљним коментаром објављивани. Упоредо са тим радом објављивани су и пропагандни чланци против туберкулозе. Без тачне евиденције свих сиромашних болесника, без сталне контроле и помоћи не може се говорити о неком успеху на сузбијању туберкулозе. А та евиденција није могућа ако нема сталног обавештавања и пријава за помагање од стране лекара и установа које болесници напуштају. Туберкулоза је нарочито међу сиромашним радницима распрострањена али је још више код сиромашних и незапослеНих. Због тога сам се обратио Средишњем уреду за осигурање радника са претставком да

сваког туберкулозног радника који је изгубио право на лечеше и потпору у осигурању упути диспансеру на даље стараље, тако исто да сваког незапосленог радника који без сретстава напушта неки од санаторијума радничког осигурања упути диспансеру на даље старање. Ово сам предложио нарочито стога што је у радничком осигурању право лечења од туберкулозе ограничено. После годину дана боловања оболели радник губи право на сваку потпору. Зна се, међутим, да је врло често тај рок сувише мали за лечење туберкулозе а још мањи да се оболели толико опорави и оспосби за свој ранији посао. Понекад је потребно још само нзколико месеци одмора и лечења до потпуног оздрављења, те можемо слободно рећи да није било ове потпоре и лечења у диспансеру у великом броју случајева сав раније постигнути успех био би неповратно изгубљен. Давање вештачког пнеумоторакса Наравно да је С.У.З.О.Р. овај предлог одмах прихватио и издао потребна упутства свим санаторијумима и Окружном уреду у Београду. Од 1933 г. када је почела та сарадња до данас ми смо већ у могућности да оценимо и успех таквог рада. Од београдског Окружног уреда јављено је у 1933 г. за 169 сиромашних болесника код којих је требало вршити хигијенски надзор на дому, над породицама и најближом околином, у 1934 за 119, а у 1935 за 149 таквих болесника. Укупно за то време 437 туберкулозних болесника леченнх у Окружном уреду било је истовремено под хигијенском контролом Градског антитуберкулозног диспансера. Од тога броја 56 је услед незапосл^ности и болести изгубило' свако право на даље лечеље у уреду а лечење су наставили у диспансеру. махом вештичким пнеумотораксом. Један добар део од ових се у току времена толико опоравио да су ступили понова на дужност и понова стекли права на потпоре од осигурања. Оваквом колаборацијом и координираном ак-