Opštinske novine

БИБЛИ01ЕКЛ ОПШТИШ ГРАДА

Прилови аа историју Београда: Др. Стевап 3. Иваниђ, дирећтор Централног хигијенсћог забода у Београду

РазвоЈ здравствених и хигиЈенских прилиЕеа Веограда и градова Србије 1 )

О градовима у Србији писано ј;е с много гледишта. Свугде су се осећале врло велике тешкоће, јер су недостајали податци на основу којих би се односи могли проучавати. Али ни у једном правцу нема толико мало података, колико баш, кад се хоће, да пише о здрављу и хигијени ранијих врзмена. Градови у Србији су мељали господаре. Вековима ј-е Србија била поприште најкрвавијих догађаја, рушена је и паљена до темеља, нарочито градови, па никакви објективни споменици нису остајали, а и описи и записи су врло непотпуно и нарочито баш о односима, о којима се овде покушава да да нека слика. Подаци недозољни и непотпуни који се налазе разбацани овде онде, још више отежавају посао. Подручје данашње Србије, као и цело Балканско Полуострво, преживело је врло бурну и промеНљиву прошлост. Кроз цело историјско доба стално су се мељали господари иад овом земљом. Ниједна култура није успела, да се мирно и несметано развија. Напротив ; завојевачи су не само рушили соцлјалне и културне напретке завојеваних народа за време ратова и борби, већ су мењали цео изглед друштвени и културни. Смењивали су се на власти над Србијом и народи потлуно различитих порекла и потпуно различитог социјалног уређења и културних настојања. У таквим приликама природно је, да су и градови делили судбину земље и народа. У дугој овој периоди многе вароши су потпуно ишчезле, а нове постајале, док су неке маље) важне добивале већи значај, а неке, раније значајне, напуштене, претварале се у паланке или села, а често и нестајале као насеља. Ова променљива судбина витлала је вековима над Србијом, па ипак имамо по неке градове који су се од векова и дан !С одржали. Још Келти су основали Београд (5јп§1с11пит) и на ушћу Мораве УЈттШит. Доцније су подизали вароши Византинци и Римљани. У старој српској држави задржале су се ва-

1 Ово је одељак из већег необјављеног дела о социјалним, здравственим и хигијенским призикама у градовима и варошима Србије. У овом одељку се говори само о питањима хигијене градских и варошких насеља. Специјална питања ће се расправљати у одговарајућим одељцима.

роши римског или византијског порекла, али су постајале и неке нове које су биле на згодним привредним положајима, нарочито у рударским крајевима. Турска владавина је такође утицала у правцу измена. Опет су неке вароши пропадале, а друге се дизале. Али кроз целу историјску периоду ипак ! су се задржавале вароши које су имале нај.повољније гесарафске положаје. 2 Остали чиниоци мање су могли одржати вароши. Путеви су се мењали. Стари су запуштени, а нови пробијани. И значај појединих привредних грана се мењао, па су према тим променама и социјалном значају губиле свој значај поједине вароши или нове постајале. Док су у средњевековној нашој држави рудници били средишта, око којих су се подизале вароши, за турске владавине, поред трговине, важан разлог за подизање вароши биле су и политичке, па и стратегиске потребе. Од великог значаја за постанак вароши кроз читаву историју до најновијег српског врзмена имали су погодни одбранбени положаји, где су подизана утврђења, а уз њих или у самом утврђењу или у његовој непосредној близини као трг или развијала су се варошка насеља. Ми не можемо ценити хигијенско стање вароши из давнина по савременим хигијенским мерилима, јер је цео начин живота био друкчији него што је наш, а начину живота и социјалним односима мора одговарати и хигијенско стање. Измене у начину живота повлаче нарочите мере за заштиту здравља. За процену здравствених и хигијенских прилика у једној историјској периоди служе нам многобројни односи које можемо средити у више главних група: 1) насеље и његово уређење (улице, јавне зграде, купатила, кланице, гробља, снабдевање водом, канализација и отклањање нечистоће и отпадака), 2) зграде за становање, њихов изглед, план, унутрашње уређење и намештај, 3) обичаји, начин исхране, одевање, обување, неге тела итд., 4) болести и ширење њихово, нарочито заразне болести, 5) питање породице, развитак и ступањ породичног живота, нарочито у односу на живљење и становање у кући. 6) Развитак радиности и привреде.

2 Цвијић, Балканско Полуострво I стр. 297.