Opštinske novine

Стр. 534

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

претседник Београда, већ и као претседник једне привредне коморе. Ја знам ваше бриге и ваше муке. Ја знам како проводите дане од рана јутра до мрклога мрак:а у канцеларијама у борби да промет добара у нашој земљи што виш1е' побољшате. Знам да су честе бесане ноћи, када размишљамо како да часно одговоримо својим обавезама и када брИга спавати не даје. О томе се мало зна у непривредничким срединама. Али ми, привредНици, ми се погледом разумемо свакога месеца колико су оне трајале... Заморени тешкоћама које вам је привредна криза наметнула још од 1931 године, ви сте се окупили данас у Београду да другарски претресете све проблегае земаљске трговине, д1а им нађете узроке и лекове и да предложите мере које треба предузети како би привреДни точак кренуо бржим темпом и правилније. Пут је добар који сте изабрали. Свако од вас иод своје куће, у своме крају, у својој рад;ћи има своја запажања и када се сва та запажаља слију уједно, пошто се колегијално претресу и заједнички усвоје, добиће се већа гаранција да ће се предложити најбоље мере. Ваша искуства су драгоцена јер зи долазите са терена, у свакодневном сте додиру са народом, чујете његове жалбе и његова задовољства. Ви сте најбољи барометар за променљивост народвог благостања. Док сељак купује на килограме своје потребе, ви знате да је добро. Али, мадв он почне да узима на мало и да све ређе' залази у ваше радње, ви се оправдано узнемирите и дајете аларм да је потребно нешто учинити, јер народу више није добро. Те ваше 1 аларме требало би схватити најозбиљније, јер они нису само производ жеље за већом зарадом, него су највише производ истинске бриге за народним благостањем... Извозници пак имају својих брига, утакбиица на иностраним тржиштима све је тежа. Ми смо аграрна земља и док је' свако радио свој посао још је некако ишло, али од како су индустријске зеМље почеле да се аграризују вештачким начинима, од тада су настале хаотичне прилике у међународној трговини. Контингентирања, компензације, клиринзи са девизним тешкоћама, све су то бриге које морају озбиљно да море наше извознике. Али, рекао бих изнад свеГа стоје разна фискална оптерећења, која све више спутавају привредни рад. Велики мртвац — Светски рат — није још погребен, Његове последице се још

осећају и треба много смишљености, воље и солидарНости да се те последице умање. Потребан је пре свега мир, Нажалост, видимо да међународна солидарност слаби и да се светски мир тешко одржава. То стање нарочито смета привреди, а ми смо само одјек међународног стања ствари. Међутим, и у самој земљи може се добром и смишљеном привредном политикиом доста помоћи. Ваш данашњи конгрес је један од озбиљнијих аларма. Резолуције које доносите заслужују највећу пажњу. Краљевска влада показује најбољу вољу за решење привреДних проблема и ја хоћу да се надам заједно са вама, да рад конгреса неће остати глас вапијућег, већ да ће се у највећим границама могућности остварити мере које предлажете; то неће бити само у корист трговине, или привреде, то ће бити у интфесу целога нашега народа, а тај интерес мора свима да нам је увек изнад евега. Желим на крају да вам кажем да и индустрија и занатство имају исто тако своје те 1 шк!оће као и трговина. Три се 1 рибе пеку на истом роштиљу и зато је потребна апсолутна солидарност привредних грана. Са најлепшим жељама за што бољи успех рада вашега конгреса, ја вас, господо, пионири наше трговине, поздрављам у име Већа и грађанства престонице и желим да из Београда понесете најлепше успомене. Живели! Говор г. Владе Илића присутви су поздравили срдачним дуготрајним аплаузом и одобравањем. Затим су говорили још: г. г. Милан Прпић, претседник Савеза трговаца из Загреба; Бернардо Крешић, претседник трговачке коморе из Осијека, Војин Варошлић из Скопља; Недељко Савић, претседник Централвог савеза трговачких удруЖЈења; и Милутин Станојевић, претседник Трговачке коморе из Београда. На крају је говорио изасланик Министра војске и морнарице генерал г. Рукавчић, захваљујући на изјавама трговаца да су они војска на коју могу увек рачунати Краљ и Отаџбина. Поздравља напоре трговаца и жели што брже остварење њихових очекивања на добро земље, народа и нашег младог Краља. Крај говора генерала г. Рукавчића дочекан је интонирањем химне, после чега ое дуго клицало Њ. В. Краљу, Њ. Кр. Вис. Кнезу-Намеснику Павлу и југословенској војсци. Сутрадан рано конгресисти су се одвезли на Опленац где су се поклонили сени Блаженопочившег Витешког Краља Александра I Ујединитеља.