Opštinske novine

Стр. 476

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

грађана претрпела велики губитак', са просечно 24% према калоричном и квантитативном минимуму, прописаном науком о исхрани. У име Савеза градова и Југословенске уније за заштиту деце, извршили смо 1934/35 г. службену анкету о исхрани деце по нашим градовима и, према тим службеним подацима, који су у сваком случају непотпуни, утврдили смо, да у многим нашим градовима има велики проценат недовољно исхрањене деце. Највсћи број недовољно исхрањене деце пада на децу претшколског доба, али и међу школском децом тај је проценат осетан, што се види из ових статистичких података: од укупног броја школске деце у 1934/1935 г. било је недовољно исхрањене н. пр. у Птују и Љубљани око 6°/о„ у Суботици 10%, у Скопљу 14%, Хвару, Марибору и Винковцима 15%, Сремској Митровици 17%, Травнику 20%, Петровграду 25 п /о, периферији Београда 30%, итд. Рђава је исхрана и наше сеоске деце, код које је проценат туберкулозне инфекције исто тако велики.

Нехигијенски станови у којима жизе београдски сиромашни грађани са децом Уопште, врло је низак квалитет исхране нашег села. У 80% наших села осећа се осуство сваке контроле над исхраном народа. На сто породица у ужичким селима, где би могли постојати сви природни услови за најрационалнију исхрану, утврђено је, теренском анкетом, да кува сваки дан 23%, сваки други и трећи дан 37%, тек сваки седми дан 21%, а не кува никако преко 19% сеоских породица! Туберкулоза подрива на целој линији, полако али стално, подмукло, али упорно. Још немамо тачне статистике о кретању туберкулозе у нашој земљи, али и оно што имамо и што је далеко од правог стања ствари, показује сву опасност од туберкулозе. У име Савеза градова, чији Комунални биро, иако је још у ембрионелном стању свога развоја врши научна проучавања манифестација живота наших градова, прикупљали смо статистички материјал о морталитету од туберкулозе у на-

шим градовима. Ево неколико службено утврђених цифара, које такође потврђују да је туберкулоза социјална болест и да се само социјалним мерама има и лечити: Проценат умрле деце од туберкулозе према укупној смртности од исте болести износио је на пр. у Л>убљани 4.3%, у Сиску 11%, у Сремској Митровици 14%, у Загребу 15,3% у Хвару 16%, у Зајечару и Вел. Кикинди 20%,. у Београду 20.5%, у Крагујевцу 29% итд. За доказ колико је туберкулоза социјална болест је и утврђени факат, да су ова деца, те жртве туберкулозе, према занимањима родитеља, била у 10о/ 0 деца трговаца, индустријалаца, рентијера и банка;оа; у 25.1% деца чиновника и људи свих слободних професија и у 62.8 % деца радника свих категорија и врста. Исто су толико страховите и констатације, да је од све умрле школске деце у 1933 и 1934 години у Београду и гл. бановинским градовима пало просечно 40% као жртва туберкулозне косе, а у самом Београду преко 48%! У југословенским градовима, просечно преко 21.5% од свих жртава туббркулозе јесу несрећца деца до 14 године старости. Ово је просечна цифра, а у појединим нашим градовима, она прелази и 35%! По подацима исте анкете Савеза градова, коју смо вршили у 1934 и 1935 године, просечно сваки четврти умрли грађанин наших градова умро је од туберкулозе, али је још страшније како туберкулоза коси економски слабе редове грађанства у свима градовима наше велике државе. Туберкулоза код градских радника и помоћног особља односи просечно 44% од свих случајева смртности, почевши од Вел. Кикинде, где морталитет радника од туберкулозе износи 40% од укупног броја умрлих од туберкулозе, папреко Загреба, где од свих укупних случајева од туберкулозе преко 66% пада на помоћно особље и раднике, па до Вараждина где се проценат иначе релативно малог броја смртних случајева од туберкулозе (12% према укупној смртности) пење са пуних 96% на раднике! Проучавајући проблем туберкулозе са гледишта социјалне политике, ми смо у нашим градовима на терену наишли на конкретне потврде о утицају нездравих радионица и рђавих станова, као и недовољне исхране на висину морталитета од туберкулозе, као и на просечну дужину људског живота. Детаљнија упоредна студија подела по професијама наших умрлих грађана од 1929 до 1934 показала нам је, да су жртве туберкулозне косе на првом месту оне врсте и струке радника и економски малих људи код којих се њихова ниска зарада, плата и надница, афирмирала у лошим станбеним приликама, као и у недовољној исхрани. Од свих занимања туберкулоза је код нас косила највише кафанске раднике и певачице, артисте, глумце, апотекарске помоћнике и вајарске уметнике, чији је проценат