Opštinske novine

Стр. 482

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Са својом пратњом наш почаени војвода са Француеког гробља одвезао ое аутомобилом на Ново гробље, где је подигнут споменик Бр.авиоцима Београда. Свуда унаоколо споменика, пре маршаловог доласка, било је пуно београдског грађанства. Чим је маршал г. д' Епере стигао пред споменик почасна чета одала је војничку почаст старом маршалу. Око Споменика били су Министар војске и морнарице генерал г. Љубомир Марић, генерал г. Војислав Томић, командант Београда, чланови Удружења официра и ратника на челу са г. Игњатом Стефановићем, чланови управе удру-

Маршал Француске и наш почасни војвода г. Франше д' Епере за време помена на француском војничком гробљу жења Бранилаца Београда, и други званични претставници. У побожној тишини, где су се чули само мотори војних авиона, који су летели сассим ниско изнад споменика, веколико свештеника држали су овај тужан помен. Француски пуковник г. Батуар узео је из руку старог маршала г. д' Епереа један велики венац са француским државним бојама и у име маршала положио га на Споменик бранилаца Београда. Војна музика интонирала је прво ,,Мароељезу" а одмах затим и југословенску химну. Овим је маршалова тужна мисија била завршена. У пратњи генерала г. Предића маршал г. д' Епере напустио је Ново гробље. Истог дана, у 13 часова опуномоћени министар Француске Републике г. Дампјер приредво је ручак у част маршала Француске и југословенског почасног војводе г. Франше д' Еепера. Овом ручку у згради Француског посланства присуствовао је Њ. В. Краљ;. Вис. Квез-Намесник; Павле, г-ђа и г. др. Милан Стојадиновић, претседник Краљевске владе, Министар војске и Морнарице г.

Љубомир Марић са госпођом, претсеЈДник Београдске општине г. Влада Илић са госпођом, командант Београда геверал г. Војислав Томић са госпођом, генерали: г. г. Милан Миловановић и Милан Недић, француски виши официри и други. Четвртог дана — откривање маршалове бисте Овог дана, 18 маја т. г. Београд је имао једну ретку свечаност да још за живота, у знак захвалвости, подигне почасном југословенском војводи и почасном грађанину Београда маршалу Француске г. Франше д' Епереу импозантну бисту баш на Буљевару који носи његово име и који ће ускоро бити један од најлепших булевара у Београду. Цео Булевар Франше д' Епереа био је свуда искићен француским и југословенским државним заставама. Око импровизоване трибине, која је била сасвим покривена државним тробојкама и украшена државним грбовима, — били су званични претставници. Око 11 часова почели су да стижу чланови Краљевске владе и званични изасланици. Међу првима стигао је пред споменик претседник Краљевске владе г. др. Милан Стојадиновић, затим г.г. др. Антон Корошец и Добривоје Стошовић, претседник Београдске општине г. Влада Илић са потпретседником г. Драгољубом Тодоровнћем и са целокупним Градским већем. Још раније пред споменик су били стигли: Министар војске и морнарице г. Љубомир Марић, командант Бвограда геверал г. Војислав Томић и генерал г. М. Миловановић. На свечаност су дошли и страни дипломатски претставници: француски посланик г. Дампјер са вишим чивовницима посланства, белгиски г. Ромпе де Вишне, румунски г. Гуранеску, чехословачки г. др. Вацлав Гирса са аташеом за пгтампу г. Едуардом Пармом и грчки г. Сакералопулос са војним изаеланИком. Од званичних претставника били су: г. г. др. Коста Луковић, шеф Централног пресбироа, Милан Аћимовић, управник града Београда, Владислав Мартинац, помоћник Министра иностраних послова и др. На трибини стајао је изасланик: Њ. В. Краља пуковник г. Милован Радовић. Тачво у 11 часова стигао је аутомобилом маршал г. Франше д' Епере. Окупљена маса света клицала је из хиљаду грла: — Живела Француска! : — Живео војвода Франше д' Епере! Маршал г. Франше д' Епере корачао је према споменику, где је примио војнички рапорт. Затим се попео на трибину и са свима присутним срдачно се руковао. Свечаност је почела. Свештеници су вршили своју службу. Г. Влада Маринновић, претоедник Одбора за подизање споменика пришао је споменику и открио маршалову бисту (рад вајара г. Стијовића). Затим се г. Влада Маринковић попео на говорницу и пред микрофоном, у име Друштва за подизање споменика г. Франше д' Епереу, одржао говор, у коме је између осталог рекао: — Кад је Београд после ратова почео нагло да се подиже и шири, као престоница велике Југославије, онда се образују друштва од грађана тих насеља, која имају за свој задатак подизаље