Opštinske novine

8*

Ин>к. Дан. Јовановић

Снабдевање београдсКог становништва млеком

Према оваквим гајидбеним приликама, на 24 часа, а приликом 2 муже (ређе се где врше 3 муже) ова стока даје следећи резултат у погледу количине млека. Сименталка крава даје, просечно годишње, 8—12 литара млека на дан; швајцарска крава 10—14 литара; мелескиња из домаћег и сименгалског или швајцарског соја по 7—11 литара; домаћа крава 6—9 литара. Санска коза даје 3—б лит. на дан; мелескиња из санске и домаће расе даје до 4,50 лит. дневно; домаћа коза даје око литар и три четврти. Овце и војвођанске и србијанске дају просечно врло мало млека; варирају између 500 грама до 1100 грама. Изгледа да их њихови имаоци држе више зарад вуне. Квалитет без мало свих ових млека, условно ако се прегледају одмах по мужи — по хемијском саставу, односно по масноћи и степену хранивости, одличан је. Просечно садржи преко 4,6 °/о масноће. Ово важи сумарно за све врсте млека, помешано из јутрење и вечерње муже. Појединачно, овчје млеко, нарочито у дубоку јесен и на неку недељу пред јагњење,, знатно прелази овај степен масноће; достиже чак и 7°/о; козје 4,2%. У мањој размери исто важи и за краве. То казује да је стока која се музе, за добро млеко, изврсног квалитета. С те би стране Београд могао бити потпуно миран. 4. Наличје ствари. Али погледајмо и наличје код ове ствари. Разним ,,прекрштавањима' : и доливањима воде*) овај се одлични квалитет млека јако квари. За снабдеваче Београда млеком слободно сме рећи да их нема половина од свих оних који доносе престоници чисто природно млеко без иквихпримеса идометака, чија је стока потпуно здрава, чија су скровишта за стоку хигијенска и беспрекорне чистоће, који све своје судове и за мужу и за пренос, перу врелим цеђом и

испирају врелом водом, који пре муже музуљама оперу сисе; који дотом сами оперу руке сапуном; који своју музну стоку довољно и правилно хране, поје, тимаре и дају им редовно солидну простирку.

*) Млеко чине још и јако посним. Испошћавају га, изузимљући из њега масне састојке зване кајмак, скоруп, павлака. То врше путем сепаратора, бућкалице варењем и другим чинима.

Градирање млека на улици

За овим се одмах поставља и питање туберкулозних крава. Поред млека добијеног од здравих крава Београд добија млеко и од извесног броја туберкулозних крава. За Београд се данас не поставља питање: да ли ће добити стерилизирано или пастеризовано млеко. Неки у овом траже лека злу. Не. За Београд се поставља једино и најпрешније питање: како му осигурати природно, хигијенско и чисто млеко. Нзему треба на прво место чисто и природно млеко. Питање је доћи колико толико до бољег квалитета, а не од добрих особина и вредности бирати најбољу. По себи се разуме да рђава млека не могу дати ни добре и здраве сиреве. Зато је грађанство престонице исто онако жељно и доброг сира како је пожудно и бољег млека. Нађе ли се где у Београду колико толико добар сир, тај сир никако није из крајева и места која Београду доносе млеко, већ је из крајева чије млеко Београђанин никад и не' види. Треће место по важности заузима питање цена млеку. 2.50 динара и 3.— динара један