Opštinske novine

Стр. 778

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

молби С. Друштва Београд VIII одазвала и уступила му одабрано градилиште у величини хектара, више железничке станице. Соколски дом је подигнут овде са вежбалиштем које је данас у Београду и околици највеће и најуређеније. Чланови друштва вежбајући досад у дворани радничке касине Белих Вода, крунисали су на тај начин Своје соколско стремљење сопственим пожртвовним напорима уз добровољне прилоге њихових пријатеља. Да би се за најкраће време озидала и метнула под

: "Т

Соколски дом Друштва Београд VIII. кров нова рођена кућа овог Друштва, дали су му Београдска Општина материјала у вредности 6.840.дин., Соколски савез 20.000.— динара и општина Жарковачка 5.000.— динара у готовом. Част нека је и свима осталим приложницима. По завршетку грађевинских радова управа Друштва с одбором за зидање заказала је на дан 4 октобра т. г. свечаност освећења дома са јавним вежбама и соколском веселицом. Религиозни обред освећења извршио је г. Милорад Павловић свештеник из Жаркова са свештеником Железника и са парохом старо-католичке цркве Београдске г. Др. Ником Калођером. Г. Павловић је после чинодејства подвукао главне, чисто националне одлике југословенског соколства, па је његов задатак повезао са историјски засведоченим витешким и моралним врлинама нашег народа. Затим је одржао говор г. Др. Калођера те су речима н>еговим присутни без разлике вероисповедања били ганути до дубине душе. У своме језгровитом говору, између осталог осудио је он оне који се безбожно дрзнули да соколство означе као безбожно и неморално, а најмање су позвани да говоре о правој вери и о правоме моралу. Колико је благотворан утицај на присутне био од говора г. Калођере, биће разумљиво кад поменемо да је на свечаност освећења позват био и надлежни римско-католички свештеник уз молбу да за своју паству изврши обред и да благослови престојећи рад у овој

соколани. Преставник римско-католичког вероисповедања није се хтео одазвати том искреном позиву, а свој отказ мотивисао је, да му његови верски прописи бране да служи заједно са пастирима других вероисповести. Свечаност је удостојена присуством изасланика Његовог Величанства Краља Петра II, г. пешадиског пуковника Душана Недељковића, команданта Војног Округа Београдског. Изасланик г. Министра Војске и Морнарице био је г. пешадиски ђенерал Светомир Ђукић, начелник одељења земаљске одбране. Други изасланици били су од г. Министра просвете од г. Бана Дунавске Бановине, од Савеза ратних добровољаца, итд. Од Савеза сокола Краљевине Југославије био је у својству делегата заменик старешине Савеза брат Миливоје Смиљанић, инжењер, а од Жупе Београдске брат Гојко Мудринић, и други бројни делегати соколских друштава и чета. Свој поздравни говор почео је старешина Соколског друштва Београд VIII, брат Вучковић: „Нека наше прзе речи у овом освећеном дому буду упућене нашем Узвишеном младом Краљу и нашем дичном Брату Старешини, Његовом Величанству Краљу Петру II! Живео!" Поздравивши затим присутне изасланике и оцртавши кратко историју Соколског друштва Београд VIII, брат старешина завршио је свој говор да треба дизати зграду: тврђаву народа, али не на брегу од камена, него у срцима нашим, у срцима наше омладине. „У свом дому хоћемо да окупимо старије да раде несебично један народни посао; и омладину, нарочито ову из села, да је духом окрепимо и просветимо умно, одвајајући је од јама које им копа кафана и утицај у облику коцке, пића, ленствовања, рђавих навика и др.". Пошто је затим саслушан извештај Друштвеног благајника, сестре Раде Илић, узима реч г. инж. Смиљанић који је у свом убедљивом и изразитом говору подвукао значај Соколског друштва Београд VIII, као првог престоничког соколства у народ. Као делегат Савеза, г. Смиљанић с нарочитом радошћу поздавља г-на пуковника Недељковића који је познат као један од првих апостола соколства у Српству, ђенерала Ђукића који је на соколском вежбалишту одрасао и остао соколству веран душом и телом предан. Г. ђенерал Ђукић узео је реч на завршетку и дао важне изјаве у погледу на однос наше земаљске одбране према соколском питању. По речима г. Ђукића наши су меродавни фактори стекли коначно уверење да је соколство у толикој мери корисна и добра установа да се може искористити и за војничку предвежбу. тако да ће у најкраћем времену свако село наше имати своју соколску чету. Било је на свечаности много дирљивих момената. Утисци су били дубоки и пуни садржине. Чланству Друштва на челу са њиховим братом старешином припада свака част за ову лепу и успелу соколску манифестацију на крајњој периферији наше престонице.