Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ Земун и Панчево, бурно поздрављајући Њ. В. Краља и Претседника владе г. др. Милана Стојадиновића. Захваљујући само потпуној организацији, пододбори са својим групама пристизали су у потпуном реду и заузимали одређена места на тргу пред Народним позориштем. Одмах по појављивању г. др. Милана Стојадиновића! и г. г. министара др. Корошца, Летице, Бехмена, Кожула, Стошовића, Рогића и Суботића на балкону Народног позоришта, проломили су се бурни поздравни узвици г. др. Милану Стојадиновићу. За то

Претседник Краљевске вдаде г. др. Мидан Сгојадиновић говори на збору Ј.Р.З. са балкона Народног позоришта. У групи су: претседник Београдске општине г. Вдада Илић, и потпретседник г. Драг. Тодоровић. време на говорници су били Претседник Београдске општине г. Влада Илић са многим већницима као и велики број народних посланика и сенатора, и чланови Месног одбора Југословенске Радикалне Заједнице. Већ раније на говорници се налазио гл. организатор овог успелог митинга г. Драги Тодоровић, Потпретседник београдске Општине и Претседник Месног одбора на челу са осталим члановима организационог одбора. После бурних поздрава упућених г. др. Милану Стојадиновићу, г. др. Корошцу и вођству партије, — г. Ђура Јанковић, I Потпретседник Месног одбора за град Београд, отворио је митинг, поздрављајући присутне, говором у коме је, између осталог, рекао: Пре 15 месеци, драга браћо, било је можда још људи који су мислили да је др. Милан Стојадиновић као и многи шегови претходници дошао за претседника Краљевске владе само да би могао задовољиги неку своју личну амбицију. А данас нема ни једног човека који хоће објективно да мисли и да осећа, а који неће увидети да је др. Стојадиновић дошао за претседника владе ради тога да постане роб свога позива и највећи слуга свога народа. Ето, драга браћо, то су одлике које красе његову личност. А народни политичари који све своје силе стављају у првом реду у службу народа, то су политичари који морају и успети. Најхуманија и најплеменитија мисија једног народног политичара као што је наш шеф и састоји се у томе да служи одано и увек своме Краљу, народу и држави. Насупрот, браћо, оним политичарима, који су сматрали за своју

— — Стр. 787 главну бригу да се ставе у службу угљетавања народа наш шеф је ту да служи само народу, Краљу и држави. Где су данас, браћо моја, они скептици који прошле године говорише да ни др. Стојадиновић неће успети ни ита да побољша тешко стање на свима пољииа нашег живота? Где су данас они песииисти који нису имали вере у виталну снагу нашег народа? Вера у бољу и лепшу будућност, пожртвоваље у раду за добро Краља, државе и народа, осећај љубави према целом југословенском народу осећај, дубоки осећај социјалне правде, — то су били и остаће стални пратиоци у раду нашег великог шефа др. Милана Стојадиновића. Зато браћо ми можемо данас поносно да узвикнемо! Успели смо да прокрчимо пут нашој лепшој и срећнијој будућности. Петнаест месеци били су довољни да нашој земљи створе унутра мир!, а с поља да јој такође обезбеде мир. Петнаест месеци били су довољни да нашој земљи остваре економску независност на многим пољика привредне делатности. Свака година у будућности има да да нова деиа. После г. Ђуре Јанковића, министра шума и руда, узима реч претседник Краљевске владе г. др. Милан Стојадиновић, који је у своме дугом и документованом говору, осврћући се на многе важне моменте унутрашње и спољне политике, упућујући поздраве Београду, и Београђанима, омладини и радницима, рекао и ово: У тренутку када узимам реч на овом величанственом скупу, мој прзи поздрав спонтано и неодољиво иде свима вама, драги Београђани, а преко вас нашем дичном Београду. Свој први поздрав хоћу да упутим Београду, јер он већ преко XX векова, још из доба Римљана, када су у њему логоровале Трајанове легије, па све до данашњих дана, игра крупну и знамениту историјску улогу, која га је у светској повесници видно забележила за вечита времена. Са природним положајем, коме нема равна у сзету, на романтичним странама Саве и Дунава, Београд је постао кобна раскрсница Истока и Запада. Под његовим зидинама водиле су се столећииа борбе, којима је решавана судбина читавих народа. Зато је његова прошлост неверозатно бурна, али и славна. Сви народи који су у току вековних ратова, прошли испод његових бедеиа, оставили су дубоке трагове; и данас нови Београд XX века, изграђује се на катаколбама толиких столећа и толиких разнородних људских генерација. Далека источна предстража Рииске Империје, Београд је касније постао поприште огорчених ратова. Због свога изванредно важног стратегијског и привредног положаја он је био циљ свих завојевача. Небројено пуга паљен, пљачкан и рушен, Београд је дочекао бољу судбину на почетку XV века, кад га је, после косовске трагедије, син цара Лазара, Деспот Стеван, учинио престо-