Opštinske novine

Стр. 902

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

прелаз изврши, А да је то тако говори и текст овог законског прописа, доведен у везу са предходним § 159, према коме се градски службеник има уклонити „кад то са важних државних интереса захтева надзорна власт, којом приликом ће се донети и одлука по § 159", у § 159 Закона о градским општинама прописано је, да се и већ призната права градских службеника ограничавају и то: 1) призната права која не одговарају прописима важећим у време тога признаша узеће се понова у расматрање и донети нова одлука по онда важећим прописима; и 2) призната права која су у противности са одредбама §§ 100 и 104 свешће се сходно тим прописима. Даље у циљу извршења овог наређеша под (2) предвиђено је у другом ставу тачке 2) да ће Министар унутрашњих послова у споразуму са Министром финансија уредити привремено до доношења општинских статута којем звању државних службеника одговара звање градског службеника. Затим у трећем ставу тач. 2) прописано је: „за сваког градског службеника и пензионера донеће се одлука у смислу ових прописа у року од три месеца по доношењу одлуке из предњег става". Овим је дакле одређен начин и рок ликвидирања прелазног стања градских службеника, а тиме и могућност примене ових прелазних наређеша. У § 160 Зак. о град. општинама, као прелазног наређеша, није одређен рок његове примене, већ је везан за могућност примене претходног § 159. Одређујући да се приликом уклањања службеника има донети одлука по § 159 одређено је у ствари и временско трајање за могућност примене § 160 и то на начин предвиђен у § 159. Према томе одлука о уклањању градског службеника по § 160 може се донети само у време прелазног стања тј. до извршеног превођења у року од три месеца по доношењу одлуке из става 2 тач. 2 § 159. По истеку овог рока уклањање градских службеника по овом пропису није више могуће. Иначе да се законом хтело омогућити стално уклањање службеника по захтеву надзорне власти, како је предвиђено у § 160, овај би пропис био стављен међу његове сталне одредбе а »е у прелазна наређења којима се одређује само прелазно стање. У овом случају привремено уређење предвиђено у ставу 2 тач. 2 § 159 проведено је одлуком бана вардарске бановине II бр. 12.325 од 6 јуна 1925 год., а на основу овлашћења у Уредби о привременом упоређешу зваша градских службеника са звашима и положајима државних службеника. Према томе рок од три месеца по доношењу ове одлуке истекао је 6 септембра 1935 год., у коме је року извршено и превођеше жалиоца Ђорђевића одлуком Градског поглаварства у Скопљу бр. 47963 од 17 августа 1935 год год. Тиме је прелазно стање, у колико се тиче жалиоца Ђорђевића свршено, па је тако исто престала, према напред изложеном, и могућност његовог отпушташа по § 160 Зак. о град. општинама. Како је одлука о отпушташу жалиочевом заснована на § 160, који се пропис на шега као већ преведеног службеника, према наведеном, не може применити, излази, да је та одлука противна закону. И зато је управни суд тужбу имао уважити и оспо-

рену одлуку поништити. Пошто управни суд није тако поступио у својој одлуци, полазећи од погрешне претпоставке да се § 160 Зак. о градским општинама на именованог може применити, ожалбена одлука је противна закону, па се стога жалба морала уважити и његова одлука поништити. II Самоуправни прирез „И службеници градских привредних предузећа (Електричне централе, водовода, кланице и др.) ослобођени су плаћања самоуправних приреза". — Одлука Државног савета бр. 4783/36 „Градско веће у Загребу одлуком бр. 181557^35 од 20 новембра 1936 год. закључило је, да се службеници градске електричне централе, градске плинаре, градског водовода и градске клаонице у Загребу ослободе од плаћања општинских приреза на њихове принадлежности. Ову одлуку градскога већа задржала је на основу § 134 Закона о градским општинама банска управа од извршеша а са разлога: што је у противпости са §-ом 97 ст. 2 Закона о непосредним порезима; што се овако ослобођење може заснивати само на једној позитивној законској одредби као што су то § 97 Чиновничког закона и § 111 Закона о градским општинама, као и наведени пропис закона о непосредним по* резима. Даље је навела, да се одредба § 111 Закона о градским општинама не може применити и на намештенике градских предузећа јер ови стоје према градској општини у приватно-правном односу, где се градска општина појављује као предузимач а не као власт, дакле, као правно лице по приватном праву и према томе намештеници градских предузећа нису ни јавни, ни самоуправни службеници о којима је говор у §-у 111 Закона о градским општинама. — Државни савет нашао је да ожалбено решеше не одговара закону са ових разлога: По §-у 111 Закона о градским општинама, градски службеници плаћају самоуправне прирезе на своје принадлежности по истим прописима који важе за државне службенике. А према § 97 Закона о чиновницима, — на који упућује пом. пропис Закона о градским општинама, — принадлежности државних службеника и пензионера ослобођени су свих самоуправних приреза. Према томе од плаћаша самоуправних приреза ослобођени су и принадлежности градских службеника, како активних тако и пензионера. — Међутим, наведени пропис § 111 Закона о градским општинама, као што се из цитираног види, не прави разлику између јавних и осталих градскиг службеника, као што је то у ожалбеној одлуци учишено, у погледу ослобођења од самоуправних приреза. Тамо где је хтео да прави разлику законодавац је то изрично учинио, као што то произлази из § 12 Закона о градским општинама у коме се изрично предвиђа, да су „јавни самоуправни службеници" чланови оне општине у којој је њихово стално службено седиште, као што је и у § 103 јасно подвукао, да заклетву полажу пред претеед-