Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 907

закону издати или не. Министар у оспореном решењу није тако поступио, већ је одмах приступио мериторној расправи спорне ствари, не отклањајући истакнуте контрадикције и непотпуности у наведеној чињеници, која је од решавајуће важности за спорно питање. На тај начин приликом доношења оспорене одлуке повређене су обавезне форме поступка, услед чега таква одлука не може опстати по чл. 26 Зак. о Држав. савету и упр. судовима, па је на основу овог законског прописа и поништена." Државни савет је поништио министрово решење на основу чл. 26 свога закона, а тај пропис говори о ништењу решења управне власти због противуречности у погледу утврђених чињеница, због непотпуно утврђеног чињеничког стања од стране управне власти или ако се у управном поступку није водило рачуна о обавегнич формама поступка. Значи, дакле, да Државни савет није мериторно расправио спорни случај, није пресудио да ли је пом. Банка имала право на тражену дозволу односно да ли је у закону имала основа за ускраћење исте. Државни савет је поништио миниистрово решење са тог разлога, што је утврдио да у актима предмета постоји контрадикторност у погледу чињеница важних за одлуку по спорном пигању тражене дозволе. Ма да се овом пресудом ништи министрово решење из формалних разлога, та пресуда је иитересантна и може се рећи начелна за питање примене § 118 Грађевин. закона, јер садржи тумачење овог прописа и поставља границе за »егову примену. Управна власт, извршујући обавезну пресуду Државног савета, дужна је да спорни случај расправи у смислу објашњења садржаног у тој пресуди. Тамо где започне израду новог или измену постојећег регулационог плана општина, према пресуди Државног савета, може на основу § 118 Грађев. закона да забрани свако грађење у законом одређеном року. А кад је регулациони план израђен односно измењен општина може да забрани само оне новоградње или преправке постојећих зграда које би сметале извођењу тог израђеног односно измењеног регулационог плана. Према томе, по § 118 Грађев. закона не може бити забране новог грађења и тамо где није започет рад на изради новог односно измени постојећег регулационог плана, нити се могу по овом пропису забранити новоградње и преправке постојећих зграда које не отежавају извођење тог израђеног односно измењеног регулационог плана. III Надзор министра грађевина по закону о нвдржавним путввима Поред општег надзора, који по § 130 Закона о градским опшгинама врши Министар унутрашшњих послова над градским самоуправама Београда и Панчева, постоји и специјални надзор Министра грађевина по закону о недржавним путовима над радом оних градских самоуправа у погледу општинских путова са њиховог подручја. Зато одлука градског већа ових општина о

проглаше&у општинског пута, и ако је одобрена по § 134 Зак. о град. општинама од стране Мин. унутрашњих послова као опште надзорне власти, подлежи и оцени Министра грађевина као специјалне надзорне власти по закону о недржавни путовима. Одлуком Градског већа града Београда Обр. 38201/35 проглашен је за општински пут II реда пут Дедиње—железничка колонија, који иде улицом Генерала Хаџића од улице Лисичији Поток до улице Вдаде Марковића у железничкој колонији у Раковици, па улицом Владе Марковића и Срзентићевом до улице Пере Велимировића. Ову одлуку већа одобрио је Министар унутраш. послова по § 134 Зак. о град. општ., пошто је у року од 8 дана по достављању није задржао од извршења. Исту одлуку је веће по службеној дужности доставило на одобрење и Министру грађевина, који је није одобрио, о чему је издао решење бр. 39529/35, на које је решење Градско поглаварство града Београда поднело тужбу Државном савету, а Савет га поништио пресудом бр. 16.404 од 7 септ. 1936 год., са ових разлога: „Није се могао уважити навод у тужби Поглаварства, да Министар грађевина није био надлежан за оцену одлуке Већа о проглашењу општинског пута, па ни за њено одобрење, пошто је иста постала извршна по § 134 Зак. о град. општинама — Министар унутрашњих послова као надзорна власт није је. задржао од извршења у року од 8 дана како му је достављена. Ово са разлога, што је по прописима закона о недржавним путовима — §§ 4, 44, 46, 48, 60, 66 и 69 — Министар грађевина надзорна власт у погледу општинских путова на подручју општина Београда, Земуна и Панчева. Наведени законски прописи увек везују за надзор, пристанак или одобрење Министра грађевина, све што се тиче општинских путова на овим подручјима, а што је на подручјима бановина подчињено надзору и одобрењу бана. Такав је и спорни случај — проглашење опшштинског пута II реда на подручју општине Београда. За одлуку по овом питању надлежно је, сходно § 6 пом. закона, Веће градског поглаварства у Београду, али та одлука већа подлежи оцени и одобрењу Министра грађевина, као врховној грађанској власти, који по прописима закона о недржавним путовима има право надзора над општинским радом у погледу општинских путова на подручју општина Београда, Земуна и Панчева. Дакле, поред општег надзора, који по § 130 Закона о градским општинама врши Министар унутрашњих послова над градским самоуправама града Београда, Земуна и Панчева, постоји и специјални надзор Министра грађевина по закону о недржавним путовима над радом ових градских самоуправа у погледу општинских путова са њиховог подручја. Према томе, постојао је законски основ за оцену одлуке Већа о проглашењу пута од стране Министра грађевина, и ако је та иста одлука постала извршна по § 134 Зак. о град. општинама. Шта се тиче само законитости одлуке Већа о проглашењу односног пута за општински пут II реда, Државни савет налази: