Opštinske novine

23*

Правна хроника

355

плаца његово имање у улици Словенској, парцела бр. 3036 у катастарској општини Београд бр. 5. Од овог тражења је одбијен одлуком Поглаварства ТДор. 12149 од 20 јуна 1935 год. са разлога што парцеле, на које би се поделило његово имање, дужином лица не одговарају Условима за парцелисање земљишта у Београду, одобреним од стране Министра грађевина под бр. 19042/33. Са истих разлога и Министар грађевина одбацио је његову жалбу против пом. одлуке Поглаварства. И Државни савет пресудом бр. 33696/35 од 29 јануара 1936 год. одбацио је његову тужбу против министровог решења и то са следеђим образложењем: „Правилно је управна власт поступила кад је одбила тужиочеву молбу за парцелацију његовог имања у Словенској улици, јер по његовом тражењу пом. имање имало би се поделити на две парцеле, тако да свака парцела има лице у дужини од 12 м., што би било противно Условима за парцелисање земљишта у Београду, донетом од стране Општине на основу § 54 Грађевин. закона и одобреним од стране Министра грађевина под бр. 19042/33, који услови предвиђају, да свака парцела земљишта у другом потесу, у коме се иалази и односно имање, мора имати дужину лица најмање од 14 м. Чим је тужиочево тражење парцелације било у противности са поменутим Условима, морало је, сходно тач. 1 ставу 2 § 55 Грађевинског закона, бити одбиЈено, па је према томе и управна власт по закону поступила, услед чега је поднета тужба неумесна и као таква одбачена. Нису се могли уважити наводи тужиочеви, да на спорни случај треба применити раније грађевинске пронисе, који су важили пре садањег Грађевинског закона, под чијом важношђу је већ била извршена парцелација његовог имања, са дужином лица допуштеном тим ранијим прописима. Нема никаквог доказа о тој парцелацији, која би требало да је извршена под важношћу ранијих прописа. Напротив, односно имање тужилац је купио после тога времена у коме је, како он тврди, била извршена парцилација, а купио га је као један плац са једном дужином лица."

Није допуштено подизање зграда за становање у двориштима са стране као бочна крила. Градско поглаварство у Београду није одобрило једном сопственику измену плана његове постојеће зграде, која би се састојала у томе, што би се сазидало у дворишту ново^крило са станом за вратара и канцеларијом изнад њега. Он се жалио Министру грађевина против ове одлуке Поглаварства и иста је била одбачена министровим решењем, против којег је употребио тужбу на Државни савет. И Државни савет пресудом бр. 33810/35 од 25 маја 1936 год. одбацио му је тужбу са следећих разлога: „Из техничког описа радова, који је приложен актима предмета, види се да би се тражена измена плана састојала у томе што би се сазидало у дворишту ново крило са станом за вратара и канцеларијом изнад њега. Оваква измена била би противна Грађевинском правилнику за град Београд, који је донет на основу §§ 3 и 6 Грађевинског закона и у своме чл. 8 т. 6. изречно

прописује; „Подизање зграде за становање у двориштима са стране као бочна крила не дозвољава се'\ — Зато је управна власт правилно поступила Градско поглаварство када као грађевинска власт у првом степену такву измену није одобрило, а Министар грађевина кад је оспореним решењем оснажио закониту одлуку првостепене власти и неосновану жалбу одбацио. Неумесно је позивање у тужби на чл. 6 т. 5 Грађев. правилника за град Беогрдд и његово извођење као да би у овом пропису било овлашђења за измену какву је он тражио. У овом пропису Правилника се говори о томе на коликој површини у густом насељу се могу изграђивати јавне грађевине за банке, трговине, магацине, ресторане и друге овима сличне, што нема никакве везе са тужиочевим тражењем подизања зграде у дворишту као бочног крила за становање чувара куће, које је питање регулисано напред цитираним чл. 8 т. 6 Правилника." Ограде са улица морају бити постављене гачно на регулационој линији. Сопственица имања у ул. Димитрија Туцовића бр. 40 тражила је од Градског поглаварства у Београду да јој одобри подизање нове ограде на пом. имању по приложеном плану. Од овог тражења је одбијена одлуком Поглаварсгва бр.' 6325/35 са разлога што ограда, чије се подизање тражи, неби била постављена тачно на регулационој линији, како то тражи § 23 Грађев. закона и т. 1 и 7 чл. 61 Грађев. правилника за град Београд. Са истих разлога њену жалбу против одлуке Поглаварства одбацио је Министар грађевина, против чијег решења је поднела тужбу на Државни савет. И Државни савет пресудом бр. 24173 од 30 септембра 1936 год. одбацио је ту тужбу са ових разлога: „Према § 23 Грађевинског закона, као и по т. 1 и 7 чл. 61 Грађевинског правилника за град Београд: ограде са улица морају се поставити тачно на регулационој линији. Тужиља је пак тражила, што се види из приложеног плана и осталих аката предмета, да јој се одобри подизање нове ограде на постојеђој линији фронта њеног имања, која је линија удаљена за око 5 метра од регулационе линије односно улице, пошто се регулацијом апропише имању тужиље са лица површине око 84 кв. м. Дакле, тужиљино тражење да подигне нову ограду ван регулационе линије у противности је са наведеним законским прописима, па је према томе управна власт правилно поступила, кад је њено такво тражење одбила." * Градско поглаварство у Београду имало /е законско овлашћење у § 6 т. 5 Грађевинског закона да у своме Грађевинском правилнику (чл. 8 т. 4), у циљу заштите суседних односа, пропише услове о удаљености дворишних згра да за становање од граница суседних имања. Један сопственик тражио је од Градског поглаварства у Београду дозволу за подизање дворишне зграде на свом имању у улици Краљице Марије.