Opštinske novine

196

Београдске општинске новине

слободе за све Грађане, хумани принцип братства према унутра и прзма споља. То значи: демократија ио суштини очекује од свакога грађанина разумевање за државу, закон, администрацију..." „Демократија ослања се на индивидуализам. Али, индивидуализам не значи самовољу, него настојање да изградимо снажну личност, не само своју неГо и осталих Грађана. ' „Демократија је самоуправна, а самоуправа је себеуправа — самоуправа почиње од самог себе..-" „Демократија омогућена је само тим општим интересом за државу, за њен развој и стално усавршавање: демократија је прирођено право иницијативе у свима областима јавног живота, било то право формално узакоњено или не. У <1е 1аск> слободној држави то право /е закон..." „Демократија се оснива на јавности, што истиче из принципа „слободе и једнакости'', у чему се разликује од аристократског режима, који није гиао за истину. И што је .^једИно оружје роба било ивдајство' , по речима Адама Мицкијевића, било је само због државног и црквеног апсолутизма... Од демократије оче>кује се морални препород, не само у политици, него и у школи и у читавом јавном и рриватном животу. Ја не тражим једнсстрани интелектуализам, него образовање уједно морално, образовање прожето моралним идеалима". „ПроГрам државне политике" Томаша Г. Масарика, кад је рашчишћено питање „појма државе и демократије" базира на „Уставу, ' који је „Народна Скупштина" прогласила 29-П1920 год., а у коме се у главноме истиче:, „држава је демократска са социјалним обележјем; сав народ је суверен, коју функцију врши преко државног главара, президента, кога бира на 7 година Народна скупштина (нико не може бити више од 2 пута биран узастопце, сем 'Г. Масарика); народна скупштина бира се применом свеопштег права гласа, директно од свих бирача (мушки и женски) и тајно; устав обезбеђује свима грађанима: једнакост, равноправност, најшире политичке слободе." Као што се види тај програм истиче: 1) Принципе идеала хуманитета■ Јер, „хуманитет", љубав према другима унутра и спојља, морална је оонова државне политике Чахословака. Она тражи од свих укупно и од сваког посебно: разборитост и практичност. „Настала је нова ера за човечанство и, по речима Франтишека Палацког, чудеоном силом паре и електицитета дата је з>а приликг у свету нова мера, па је важно за Чехослог ваке да се одмах упочетку управе при постављању свих поредака у држави на прилциие идеала хуманитета". „Принципи идеала хуманитета налажу Чехословацима, да се увек сећају географског положаја Чехословачке, како је то и Ф. Палацки препоручивао, да буду свесни своје _..по-

зиције" и „да увек буду спремни осигурати своју будућност..." ч 2) Чехесловачка политика. Спољна и уну^трашња, треба да је општечовечанска, еврогрсЛса| и на тај начин чешка и словачка: а) Сиољна политика. 0|на је своје основе и директиве већ израдила, који базирају на: искуствима у Светском: рату и на већ стеченим вез&ма готово са свима државама. Традиција већ постоји, иако не дуга. Бити у пријатељству са свима државама; чувати по сваку цену мир. Поштовати обавезе мировних уговора. Како су преуређењем Европе, стварањем нових држава, и потлачени народи постали самостални, то национализам губи своје негативно обележје. Позитивни национализам, ко*ји има циљ да интенЕИвним и позитивним радом подигне свој народ, препоручује се. Кад је реч пак о мањинама, којих у свакој држави има, национални проблем најбоље се решава, „ако се схвата, да ћем^о бити више националнији, што смо год више човечнији". „Сваки човек, ма коме народу припадао, ако не греши против закона Чехословачке и ако је поштен човек, има права да живи и да се развија у Чехословачкој". б) Унутрашња Политика. Она треба да почива на демократским темељима. Кишта не стоји на путу да то не. буде; јер Чехословаци: немају династије, немају племства, немају традиција старе милитаристичке војске, немају цркву политички признавану... сви грађани без обзира на Професију и конфесију пред законом су једнаки. Унутрашња политика условљава: политичку слободу грађана, слободу штампе; школско образовање, верско питање, привредни проблем, решење аграрне реформе, оружана моћ државе. Политичка слобода Грађана, то је слобода јавног мишљења, збора и договора. Слобода штампе даје право на коитику читавог дру«штвеног поретка и управног апарата, разуме ое и на, критику лица. Политичка слобода и слобода штампе дају право на критику, пу1ну и у овима областима. Јавно мнење, кроз листове или речим;а, постаје кристализациони, филтрирајући центар смерова, фракција, странака... Али, потриотизам и хуманитет, налаже дужност: критика мора 'бити истинита и стварна, мора да почива на моралу. ' Слобода савести — политичка слобода и слобода штампе, мора бити не само по закону, нег>о и по васпитању. Школско обравовање, то ;е васпитаље деце и омладине за народну и државну сутраш|њицу, како интелектуално тако и морално. „Школско образовање и школа, иако су потребни, не дају памет, таленат и политички смисао. Лепа сведочанства добра су ствар; алп бољи је здрав и јак мозак."