Opštinske novine

Томаш Г. Масарик

199

Шта би пак било, да је пришао гледишту Лава Н. Толстоја — шта би од тога имало човечанство, шта тек Чеосхловаци...? Била је заиста мудрост, што је и ако хуманиста у Светском рату постао револуционар — и то вођа; тако исто и његов послједњи гест кад се је сам, добровољно, по иавршетку 86 година живота, повукао, напустио сјај, пср ложај, више је него мудрост-..! Зар то |није својство само великих људи, који дају иечат времену у коме живе. Зар то није урадио и Ђорђе Вашингтон, кад је свој задатак завршио... II — као ратник-херо/, који је имао око да види и душу, да се усуди и да учини. Тома Карлајл је писао: „Оливер Кромвел херој... његови успеси у парламенту, његови успеси у рату, јесу часни успеси једног храброг човека, човека који има више одлучности у срцу своме, више светлости у глави својој него други људи... Нзегов живот био је тешка борба и рад до његовога последњег дана; шта је добио: глас, амбиција, место у историји и, обешен у оковима..." „НаЕолеон. I, велики војник... његове огромне победе у Европи — Маренго, Ваграм, Аустерлиц, Јена и Ауерштет... тријумф за триумфом. Он ее дигао дотле да буде Цар; кад се градила његова величина, за време француске револуције, војници су га обожавали и међу собом третирали: „Ти брбљиви адвбкати тамо горе у Паризу само говоре, а ништа не раде! Није чудо, што све иде наопако? Требало би да наместимо тамо нашег Малог Каплара — Наполеона Бонапарту. Отишли су и наместили су га тамо — они и цела Фравцуска... На крају Св. Јелена."* Томаш Г- Масарик, без ичега, — војске је имао само толико да би имао и тај аргуменат на крају рата, — ставља се на чело народа, који хоће слободу и самосталнсст. Пос стаје вођа, њен Врховни Командант, у исто време и ратник-борац... и, оружјем духа муњама свога патриотског срца и стоицизмом своје трезвене главе, успева, не само да Чехословаке ослободи од терора Аустроугарске, него и да створи слободну и самосталну Чег хословачку Републику... Изет Фуад Паша имао је право, што је рекао: „Више волим Фридриха II Великог, који је иако мањи као војсковођа, него Наполеона I, створио и очувао једну солидно уређену државу, на крају пропао."**)

*) Тома Карлајл — „О херојима", превод Б. Кнежевића, Београд 1903, стр. 284, 322 итд. **) Изет Фуад Паша — „Испуштене прилике", Париз 1879 год., поводом рата Руско-турског 1877/78.

III — као главар државе — узор мудрости и демократизма, који као сунце осветљава садашњицу... „Најспособнији човек и један од главних вођа европске демократије." Томаш Г. Масарику као човек, као ратник, као главар државе, у свима периодама врег мена свога живота и рада, истакао се: као најпоштенији, најплеменитији, најумнији, нај(Мособнији. И речи Томе Карлајла: „Нађите у некој земљи најспособнијег човека, који ту постоји, уздигните га до највишег места, пог штујте га часно и верно; ви имате савршену управу :>а ту земљу; никакво изборно гласање, ни парламентарна речитост, ни вотирање, ни грађење устава, нити каква друга машинерија, не може то ни најмање да псправи — то је земља у савршеном стању, то је идеална Вемља." као да су писане за Тог маша Г. Масарика.***) „Част и слава Томашу Г■ Масарику!' Живан Ранковић Ј1ИТЕРАТУРА: 1 Ђ. П. Гуч — Ј. М. Јовановић — „Дипломатска историја Европе", Београд 1935. 2 Т. Г. Масарик — „Светска Револуција", превод д-р Јована Кршића, Београд 1935. 3 Тома Карлајл — „0 херојима", превод Б. Кнежевића, Београд 1903. 4 Пол Ван Тигем — „Преглед историје европске књижевности", превод д-р Милана Марковића, Београд 1932. 5 Д-р Алексије Јелачић — „Чехословачка историја", Београд 1931. 6 Лав Толстој — „Пут у живот", зборник мудрости, превод Милете Јакшића, Београд 1932. 7 „Домовина" месечни часопис: Бр. 3 и 4 за 1930, Бр. 3 за 1932, Бр. 5, 6, 7 и 8 за 1936 год., Београд чланци о „Т. Г. Масарику, Чехословачкој и Чехословацима" директора часописа Ж. Ранковића. 8 Ив. Лагарић — „Т. Г. Масарик", Праха 1910. 9 Хербен, Харти, Блаха — „Т. Г. Масарик", Праха 1923. 10 Д-р Драгутин Прохаска — „Т. Г. Масарик", зборник, Београд 1927. 11 Д-р Мија Мирковић — „Тома Масарик", Београд 1930. 12 Дим. Д. Живаљевић — „Масарик", Београд 1936. 13 „Чланци": „Српски Књижевни Гласник" за 1-1У1925 и 16-111-1930, „Ратник" за март 1930 и „Летопис Матице Српске" св. 1 за април 1930 и, други по дневним листовима (Политика, Време, Правда).

***) Тома Карлајл — „О херојима", превод Б. Кнежевића, Београд 1903, стр. 263,