Opštinske novine

Урбанистичко законодавство у Француској

203

Друга уредба о Париској области односи се на допуне ;око стварања једног тела, које ће имати за задатак да сакупи и централише сва питања и проблеме око стварања једног обласног пројекта за регулацију Париске области. Поред вишег комитета за уређење Париске области образован је још један, њему потчињени, Комитет за техничку сарадњу од 5 чланова, јер Париска област има 656 општина у себи ,па је било потребно образовати међусобну техничку сарадњу између њих. Дакле сва питања која се тичу уређења Париске области проистичу из једног тела. Трећа уредба о Париској области односи се на питање дефанзивне одбране Париза и околине у случају рата. Већина предвиђених прописа у новом регулационом плану надахнути су новиЗД идејама о урбанизму, а истовремено су, кад се посматрају војним очима, од великог интереса по саму дефанзивну одбрану Париза. Како се у ВишеМ комитету за сарадњу налази и претставниК, војске, то уредба предвиђа —, пошто је војска већ изразила своје жеље у погледу плана, — да се из војних кредита исплате извесни радови, који истовремено служе урбанистичком уређењу; и војним сврхама. То су н. пр. приступни, кружни и радијални пудајални путеви, као 1 и уређење противавионских склоништа, који 1 су од највеће важности по војне интересе за време рата и за које је Париска област већ прошле 1936 год. добила као прву помоћ 70 милиона франака. Својим сопственим сретствима престоница се не може уређивати да би се њоме могла користити цела држава. Ако је она општа то се мора уређивати из опште касе. Најдужа по тексту уредба са законскозд снагом, коју је донео Лавалов кабинет 8 авг. 1935 год., односи се на питање експропријације. То 1 је у ствари нов закон о експропријацији. Француска се до тада управљала у овом питању по једном] закону још из 1841 год. Он је за једно столеће показао своје недосгатке који су захтевали најхитније измене. Две главне идеје су водиле законодавца у давању новог текста. Прво је хтео да уклони све незгоде од спорости поступка око експропријације, а друго је хтео да избегнг претеране издатке које је захтевао избрани суд општинама. Избрани суд замењен је комисијом, коју оачињавају: једно судско лице, два чиновника, јавни бележник и један грађанин. Противно ономе што се мислило законом 1841 год., избрани суд је увек више ишао !на страну сопственика но општине. Статистике показују дд је добра половина процена имања имала скоро два пут већу цену но исти посао кад би се евршио проценом из слободне руке. Дешавало се да избрани суд на пр. у Паризу процени више герен но што и сам сопственик тражи да му се плати. Пројекти измене оваквог закона били су и раније подношени Парламенту, али ни један није продро. Тек је ова Лавалова уредба

успела да смакне избрани суд. Напуштајући га, рранцуско законодавство се није издвојило из осталих законодавстава у свету. Избрани суд немају: Италија, предратна, Русија, Немачка, док у Белгији, Аустрији, Швајцарској и Сједињеним Државама Америке тај посао свршавају редовни судови. Лавалова уредба—закон о експропријацији скупља дакле мишљење административних и судских власти као и мишљење претставника приватне својине. Састављена комисија, како смо је споменули, доноси пресуде по предмету јавно. Пропорционалне награде комисији од процене су укинуте, чиме се избегло увлачење пословних агената у поступак. На пресуду комисије странке се могу жалити редовном суду, док је код пресуде избраног суда то било могуће само Касацији. Али ово не одуговлачи поступак, јер жалба не утиче на извршење пресуде. С друге странз, жалбе по овом решаваће се брзо и јевтино. За процену земљишта уведен је нарочити параграф, који обј-ашњава да комисија треба да закључи цену за имање из података који проистичу: из пореске пријаве коју је поднео сам сопственик за своје имање и из најдоцнијих комисиских процена за најближу околину. Ово се показало као одлична мера да се имање правилно процени. Порд још нарочитих овлашћења и експропријација по зонама и о упрошћеном административном поступку код судова у случају жалбе, уредба—закон овлашћује комисију да може предузимати услове експропријације, т. ј. да процени им;ање много раније но што га експроприше. Ако од процене до извршења прође више од 6 месеци, администрација плаћа интерес 6°/о на процењену суму све до дана накнаде. Данашња времена су противна сувише либералним установама и поступцима; експропријација је од увек била борба између општег ји појединачног. Нов француски закон тежи да одржи равнотежу у осцилацијама које иду час на једну час на другу страну, уџињући се да не повреди освештано право својине, а да истовремено омогући извршење великих јавних радова. Ово неколико уредаба, које је донео Лавалов кабинет, допринели су много француском законодавству у урбанистичком погледу. Кад се узме да Французи ни мало не оскудевају у добрим урбанистима, лако је закључити да ће урбанистичко дело у Француској поћи добрим путем напред. Али пошто је урбанизам у главном дело колективизма, да би био добро урађен потребно је много пропаганде. Кад јавно мишљење буде добро схватило његову потребу, лако ће бити наћи и одвојити потребне суме за остварење урађених пројеката. Нарочито остварење регулационих планова по предграђима претставља свуда потребу прве врсте. Јер њих треба решити што пре, не само због чисто урбанистичког схватања, већ и због