Opštinske novine

Физич ко васпитање и соколство

215

трајна успомена целога сложенога процеса нер вне надраженоети. На тај начин престаје потреба да се сваки поједини покрет нарочитим импулсо!м, воље потстиче. Довољно је желети да се учини цео рад покрета и он се јавља правилно. Физичким васпитањем долази се дотле да се покрети могу изводити механички, где је рад мозга пренет на кичмену мождину. На тај начин рад се врши, али се човек не замара. Почетник при првим вежбањима на велосисипеду на пр. умори се после кратког времена, док међутим толико исто дуго напрезање мишића, у ходу не изазива код њега никакар замор. То долази отуда, што одржавање равнстеже у почетку код вожње на точку, много рише него код идења, изазива замор, јер су иаКо исти мишићи као и код пешачења на други начин распоређени, где процеси нервне надражености траже најзатегнутију пажњу а импулси за кретање, који се шаљу мишићима, јачи су него што је потребно и у раду су многи потребни мишићи, чиме се изазива прекомерна потрошња нервне силе. Физичким васпитањем надражености се механизирају и онда се сваки посао изводи са много мањом потрошњом енергије. Запажено је да добри гимнастичари могу одмах јахати на бициклу иако се први пут пењу 1на точак. Они, пошто потпуно владају својим! мишићима, немају потребе да уче потребне комбинације које тражи јахање на точку. Физичким васпитањем даје се телу велики број координираних покретних облика, као и могућност за све врсте покрета. Зна се да обични покрети у свакодневном животу, изучени у своје време, сталним понављањем постају лаки. Али, ако посматрамо прво идење код малог детета, видимо да оно после неколико корака мора да седне и да јачањем његових мишића наступа и углачаност нервних путева, којима импулси за покрет полазе. Као и идење, тако исто и већина свакодневних покрета бивају најзад без процеса нервне надражености и без размишљања и учешћа воље готово несвесно, по навици, дириговани из кичмене мождине. Кад се истим путем иде сваки дан, могу се избећи све сметње и не помишљајући на њих. Фишчко васпитање вежбом тела јача и дух, те стога и јесте основ и база за интелектуално и морално васпитање. Оно кроз соколство преко својих чланова подиже и усавршава цео народ до крајњих граница духовне и душевне моћи. Физичко васпитање кроз Соколство, какве и које ће се изводити вежбе, улази у програм који прописује ,,Закон о Соколу Краљевине Југославије".

II ДЕО Развој физичког васпитања и покретање соколства ФиЗичко васпитање је у свима временима и код свих народа, нарочито напредних, било увек цењено и веома много неговано. Под разним именима и разне вежбе тела увек су вршене. I Стари век Стари век истиче, да је код старих народа била обраћана врло велика пажња физичком васпитању. Јелини, идеални народ, изумрли претци Грка, с.а великом марљивошћу неговали су тело, а и дух. Код њих је био Херкулес одмах поред Аполона. Нзихове „Олимииске игре", на којима је учествовао цвет Грчке, приређиване су сваке четврте године у Олимпији. Оне су одржавале и будиле дух старих Јелина. Римљани, велики народ, изумрли претци Игалијана, обраћали су достојну пажњу на физичко васпитање. Марсово Поље близу Рима било је чувено са приређивањем вештачких игара и војничких парада. II Средњи век Средњи век у почетку је мање истицао гимнастичке вежбе. Али, од крсташких ратоод XII века, прави витез од детињства Иочео је учити 7 вештина: јахање на коњу, пливање, стрељање, јуриш, двобој, надметање и играње. Св. Сава (1174—1235) просветитељ српски, творац српске цркве — њеног дефинитивног земаљског облика, био је носилац националне свести нашег народа. Он је на тај начин био још тада као херој човечанства, реалиста и дипломата, претеча садашње идеологије соколства. Краљевић Марко (1334—1394) сматран је као средњевековни витез: храбар, племенит, побожан, па и учен. Српске народне песме њега су овековечиле као праоца Соколства у пуној мери. , III Нови век Нови век истиче још више значај физичког васпитања. Сви филозофи, па чак и верски реформатори, као М. Лутер, Н. Цвингли, препоручивали су да се при васпитању очвр ићава нарочито и тело. IV Најновији век Најновији век, који обухвата време од последње десетине 18 века до данас, врло много истиче значај и потребу физичког васпитања. Французи: Французи за време Француске Револуције, када се појавио Наполеон I, и прокламовао „општу обавезу служења у војсци", већ су имали одмах доста војника на располо-