Opštinske novine

Хиги/енске прилике у предграђу Петра Мркоњића

229

м. дворишта. Дворишта нехигијенских кућа су неуређена, прљава и зими непролазна од блата. У калдрмисаним улицама за смештај кућевног ђубрета служе обично прописно лимене канте, а из задужених дворишта износе га општински ђубретари. У двориштима некалдрмисаних улица ђубре се држи у сандуцима, а уклања се или затрпавањем у башти или избацивањем на суседне пољане и њиве. Нечистих дворишта било је реферисано 1935 шд. — 57. Канализација у предграђу не постоји. Нужници се налазе одвојено од зграде за становање. Нужничке јаме су већином неозидане. Под нужника је од дасака или ређе бетона, кућица од цигле или дасака. У нехигијенским кућама сиротиње нужници су сасвим примитивни. Нужнична јама често има свега 1,50 кубни метар запремине, недовољно покривена. Сама кућица направљена је од рабатних дасака, блеха и др. грађевинских отпадака, често пута без крова. Између ових нужника има доста чучаваца. Сасвим нехигијенских нужника било је реферисано у 1935 год. — 22. Помијара има врло мало. Чиста вода просипа, се у башту, прљава у нужничку јаму, а често на суседну пољану или у поток. Водом се становништБо снабдева мањим делом из уличних чесама, којих има у насељу свега шест, а већим из бунара, којих има; око 200. Већина бунара удаљена је на 10

ГГЗ!Г ■ , . ;

Нехигијенски бунар Хигијенски бунар или више метара од нужника. Бунари су озидани циглом са бетонским или дрвеНим сантоачом, поклопцем или настрешницом. Околина је калдрмисана циглом или бетонирана. Има извесан број нехигијенских бунара који се налазе сувише близу куће или клозета, рђаво озиданих и ограђених. Такви бунари предлажу се за затварање, али их власници често пута понова отварају, тако да је борба са овим злом веома тешка. Од 11 нехигијенских бунара предложених за затварање 9 су били поново отворени или уопште нису ни били затварани. (У

септембру месецу 1936 била је извршена дезенфекција бунара). На срећу власници ових бунара све више схватају какву опасност претставља загађена вода и служе се њоме само за прање пода и рубља и поливање, док воду за пиће и спремање хранз узимају из уличних чесама или суседног хигијенског бунара. У низини дубина бунара је око 5 м., на висини (Марићево Брдо) око 18 м. У априлу месецу воде има око 4 м., а у аугусту 2 — 2,5. Од шест узорака бунарске воде узете за анализу крајем августа и почетком септембра 1936, у најповољније време, два су била неисправна. Животним намирницама становници предграђа снабдевају се делимично у вароши или на Душановцу, делимично у самом предграђу. У предграђу има: пекарница — 7, продавница хлеба — 2, месарница — 4, пиљарница и бакалница — 22, кафана и крчма — С12, берберница — 4 и народних кухиња — 1. У колико дозЕОљавају економски, технички и теренски услови, радње се одржавају релативно чисто. У 1935 год. за разне неисправности у погледу хигијене било је реферисано 10 радњи животних намирница, а предложено за затварање — 2. Од лица запослених у радњама животних намирница, утврђено је да је оболело од гаразних болести свега 1 (трахом). Покушај са отварањем локалне пијаце у непосредној близини предграђа пропао је због слабе насељености, а и због тога што је грађанство навикло на снабдевање намирницама на вересију, што је на пијацама неизводљиво. Завршавајући опис хигијенских прилика у предграђу Петра Мркоњића не сме се прећутати да се крај налази у сталном напредовању. Крајем 1930 год. када сам био постављен за реонског лекара XI кварта, није било ни једнз калдрмисане улице, ни једне јавне чесме, потоци су били нерегулисани и загађени. Сада у предграђу има седам делимично и потпуно калдрмисаних (макар и примитивном калдрмом) улица, шест јавних чесама, пстоци су донекле регулисани и по потреби се чисте, извршена је делимична дренажа земљишта, а многе од нових кућа у погледу осветљења, кубатуре и изолације од рлаге потпуно одговарају захтевима хигијене, а у погледу спољашњем и захтевима естетике. За проучавање здравствених прилика важни су подаци о морбидитету и морталитету становништва. Ми располажемо подацима о кретању заразник болести по школама и о морталитету становнипггва. Проучавајући табеле о кретању заразних болести у школама Доситеја Обрадовића и Бранислава Нушића у току 1935—36 школске године и упоређујући их са табелама других школа (Кр. Александра) можемо закључити: 1) да је у школи Доситеја Обрадовића морбидитет од заразних болести био за једну десетину мањи него у школи Кр. Александра и да су малигна акутна заразна обољења, као