Opštinske novine

Кратки преглед историје Земуна

447

лике, које коче и заустављају целокупни развој. Као главна карактернстика историје Земуна истиче се њена динамичност, која непрестано ствара све нове заплете, нове социјалне односе пуне интереса и значаја. Паралела између Земуна и Београда може се провести већ од почетка постанка ових двају суседних градова. До римског господства., које почиње у првој четвртини првог века после Христа, спомињу се разна племена и народи, чија је моћ сад више сад мање долазила до израза у овим крајевима: Илири, Трачани, Келти. Након пропасти римске власти, у вртлогу сеобе народа, наступа доба у историји Земуна, у коме се, као и у историји Београда, наизменично један на други надовезује власт: Хуна, Авара, Германа, византијско-грчки, мађарски и српски период, док и овај град, као и стари Београд, нису освојили нови завојевачи с истока, Турци, који су га у својим рукама, скоро без прекида, задржали готово два пуна века. Тако је ушао стари Земун у нови век, који је у његову већ дотад мучну историју увео још једног ривала, Аустрију. Након турског пораза под Бечом — 1686 —, Аустрија све више ступа у офанзиву према турској царевини. Године 1717 осваја Београд и Земун. Београд су Турци 1739 поновно освојили и остали у њему — с краћим прекидом — господари све до знамените 1806 године; Земун је од 1717 па све до 1918, кад је и овај напаћени град коначно остварио свој национални идеал, остао у аустријским рукама. Као што је Београд у току своје историје мењао своје име, исто се тако мењало и име старог Земуна. У римско доба он је познат под имеком Таурунум; касније, кад је крајевима, где се данас налази Земун у VIII веку после Христа завладало германско племе Франки, на његовом месту налази се град Малвил. ГБегово садашње име, Земун, настало је од имена Землн, које је добио за вре.'ле бугарског господства у IX веку. Као и код свих старих градова, чији постанак пада у доба келтског, односно римског господства, тако и у Земуну основу града, његов најстарији део, сачињава његова тврђава, која се налазила онде, где се и данас налазе остатци средњевековних зидина и споменик Миленијум, који је подигнут 1896 године у спомен хиљадугодишњице опстанка мађарске државе. Као и у Београду, тако се и у Земуну око градске језгре, тврђаве, постепено ширила и напредовала варош. У почетку то су биле куће, које су подигли ислужени римски војници, трговци, који су војску снабдевали храном, а затим постепено придолазило је и остало ново грађанство, које се развијало и напредовало по истим принципима по којима се развијало и у осталим стариг' гра.доЕима. Стални немири, који су карактеристични за историју Земуна у првој по-

ловини средњег века, нису омогућавали граду, да се у то доба у већим размерима шири. Кроз турски период Земун има више карактер обичне турске паланке. До већих размера долази тек након 1717 године. У свом развоју, — територијалном, исто тако као и у друштвеном и економском, — кулминира под крај XVIII и у првој десетини XIX, века. О животу старог Таурунума у келтско доба може се говорити само на основу упоређења с општим начином живота келтског народа у другим градовима, где је тај живот дошао до већег израза, као и на основу оног што се зна о Келтима уопште. И римска управа у Таурунуму носи на себи углавном војнички карактер, онако исто као што је то случај са старим Сингидунумом И стари Земун као и стари Београд, били су на лимесу, како се звала римска граница дуж Дунава. И Сингидунум и Таурунум морали су у првом реду служити за одбрану огромног римског царства. Интересантно је већ овде приметити, оно што истиче и д-р Марковић, да каснија војна граница односно кордон, крји је увела Аустрија, има много сличности са старим римским лимесом. Лимес је ишао дужином Дунава. Описујући га г. д-р Марковић вели: „Мале тврђавице, које су га сачињавале, лежале су на извесном растојању, а у свакој се и у мирно доба налазило понешто војске. Укупно у мирно доба овде је било око 20.000 војника". Иначе је важна за овај римски период изградња знаменитих римских друмова, који су ишли преко Таурунума, као града који је лежао између Рима и Византије. (Пут је ишао: Митровица, Винковци, Осијек, Земун, Београд, Ниш, Царигрзл?. Од каснијих периода, у административном погледу, нарочито је интересантан турски период, који еачињава једну засебну целину, иако „сјај" Истока није у Земуну долазио до оне висине до које је у почетку турске моћи дошао у Београду, „Малом Цариграду". Турци су освојили Земун исте године кад и Београд (1521). Главно место за цео Срем био је Илок. Ту је било пашино седиште. Земун је напротив припадао под београдског пашу и мирно животаоио као и остале турске паланке. Једну посебну ноту у овај мирни па.ланачки живот уносила је чињеница да је Земун био место у ком су се размимоилазила многобројна посланства, која су у то доба из Европе и Турске наизменично путовала, било да. се из Европе поклоне Султану, или из Царигоада однесу дарове неком европском владару. Како је познато, европски изасланици обично су писали своје дневнике. За Земун је ната~кни'и дневник, пТго га је оставио Стеван Герлах, секретар немачког посланства: — 5{. С АНегеп Та^еБисћ. Посебан период историје Земуна, нарочито V административком погледу, настаје након 1717 године. Аустрија, у чије руке те годи-