Opštinske novine

Стари водоводи, чесме и б/нари у Београду

455

Општинске новине нису ништа доносиле. Тек из овог извештаја видимо да су прилике у управи водовода биле ненормалне. Нама, који после 40 г. посматрамо рад наших старих, прилике не изгледају тако црне. Жеља: да Београд што пре дође до воде, била је општа и само су били у питању методи које је у том послу требало применити. Значајно је, да нико: ни усмено, ни преко штампе, није помињао макакву корупцију. А то значи да су послови рађени исправно. Пре овог садањег водовода, Београд се снабдевао водом из чесама, а те чесме добијале су воду из три разна водовода: РимскоГ, Варошког и Булбулдерског. Осим тога, постојале су и чесме на самим изворима и то:

1) Пашина чесма, у данашњој улици Живка Давидовића. Та чесма и данас је активна. 2) Госпођина, или Кнешње Љубице, у Сарајевској улици, испод некадање краљеве (кнежеве) перионице. Не постоји више. 3) Булбулдерска, која се сада зове чесма трећепозиваца. Активна. 4) Казначејина, или Пешина, у Ђурићевој улици. Данас не постоји. 5) Вилине воде, или Ладна вода, испод станице Дунав. И данас активна. О свима овим чесмама биће доцније опширније говорено. Поред ових чесама, постојали су, и то доста често, и бунари по кућама. За кућевне потребе, вода се узимала из Саве и Дунава и њу су разносиле сакаџије.

Избор одборника у општини београдској 1866

Маколико се желело, можда ће бити сасвим немогуће написати историју Општине београдске. Архиве су уништене, више немарношћу неголи вишом силом (ратом). Неке су архиве чак и продате као стара, неупотребљива хартија. Зато ми данас можемо само пабирчити по који фрагменат који је случајем и срећом остао у животу. О избору одборника у 1866 имамо ове податке: Сриске новине од 5 августа 1866 донеле су овај позив: „У недељу 7 августа о. г. има се у зданију приморителног суда скупити збор плаћајући глава ове обштине ради бирања обштинара и заступника. С тога се позивају све цео порез плаћајуће главе ове обштине да од 9 па до 12 сати пре подне на збор доћи изволе, који по закону о устројству обштина имају право гласања. Но. 3356 Из заседанија приморителног суда 3 августа 1866 у Београду." Овај збор није одржан, јер није дошла ни трећина гласача. Зато је заказан други за 14 август и на њему се је могло радити са оним бројем гласача који буду дошли. Позив за тај други збор потписао је председник Јован Смиљанић. Тако бар данас знамо ко је онда био председник општине у Београду, али то је све. Бар за сада. На тај други збор дошло је свега 79 гласача. Поводом тога „Видовдан" у једној белешци жали се на хладноћу коју грађанство показује према општинском животу.

Изабрата су следећа лица за одборнике, или обштинаре, како су се они онда звали: Тома Поповић, Коста В. Ивковић, Михаило Терзибашић, Васа Радојковић, Сретен Величковић, Никола Стефановић, Радован Петровић, Илија Кораћ, Сима Прелић, трговци; Чеда Мојатовић, начел. минист. финансија; Драгутин Петровић, адвокат; Љуба Каљевић, уредник „Срегје"; Павле Цветковић, магазаџија; Стојан Бошковић, професор и Новица Лазаревић, свештеник. За заменике изабрати: Јован Мостић, гвожђар; Риста Пупић, Стојан Стефановић, Драга Видоковић, магазаџије; Марко Илић, дрвар; Живко Ћорђевић. трг.; Петар Костић, хлебар; Никола Ресавац, шпекулант; Стеван Јовановић „Шишко", механџија; и Ђока Окановић, трг. Од изабратих одборника, Чеда Мијатовић се 28 августа и. г. захвалио због спречености другим пословима. Из поднете оставке види се да је и раније био одборник. По „Закону о устројству обшгина обштинских власти" од 14-111-1866 требало је изабрати 32 одборника и толико заменика, а изабрато је 15 одборника и 10 заменика. По поменутом закону после сваке две године половина иступа коцком, али овде тај случај није, пошто је поменути закон први пут тада примењен. Мандат одборника био је 4 године. Драг. РанковиК