Opštinske novine

158

Београдске општинске новине

Сопственику је у напред изложеном примеру просецањем нових улица узета површина од 30°/о целог имања што износи 18.000 м 2 . Како смо претпоставили вредност земљишта по 20 дин. по м 2 оопственик би добио оштетну вредност за ово просецање 18.000 X 20 Дин. 360.000. У оваквим конкретним случајевима законодавац је сасвим логично и праведно дао општини право наплате законског доприноса да не би законске одредбе предвиђене чл. 56 Грађ. закона и чл. 124 истог Закона биле у контрадикцији. Шта би значило ако овај законски члан не би постојао? Користили би се они сопственици оштетним правом где је општина приморана да отвара јавне и саобраћајне површине, док оштетне вредности били би лишени они сопственици који драговољно траже парцелацију свога имања. Како изгледа наплата доприноса у овом другом случају? На заосталу површину земљишта од 42.000 м 2 као што смо у малопређашњем примеру изнели повећана вредност износи 10,5 дин. по м 2 што би значило да би сопственик V овом случају имао да плати општини на име доприносне вредности 42.000 м 2 X 10,5 дин. по м 2 X Дин. 441.500. Општина плаћа сопственику оштетну вредност улице Дин. 360.000. Разлика у корист општине Дин. 81.000. Као што се види из овага, закон је праведан; сопственику је у овом случају дата иста могућност парцелисања остатка његовог земљишта. Према напред изложеном примеру можемо извести следећи закључак: а) рачунање максималне вредпости земљишта у грађевинском реону, које се мож!е најбоље искористити парцелацијом у градилишта и б) рачунање вредности земљишта у ширем Грађевинском реону, подаље од ужег реона. У Ирвоме слдчају оштетна вредност за уступање земљишта за јавнг и саобраћауне сврхе обрачунава се на бази вредности остатка корисног земљшита 3 према месним приликама додајући вредност оних чиниоца који су утицали на пораст остаткг земљишта подобног за. парцелацију. Тада се укупна максимална вредност овог земљшита X добија када се остатку земљишта С дода вредност повећане вредности кому\налним редовима Т узевши у обзир и евентуални

интеркаларни каматни фактор 100/

0 + 1 ^о)

X = 8 + Т. ( 1

налних радова мањи у односу ирема ирвом случају.

Прећи ћемо на примере оштетне вредности у случајевима извршења регулације, проширења постојећих улица или тргова код већих изграђених блокова. Овде ћемо изнети примере најосетљивије природе зашто се чосто пута чују разна пребацивања и критике на такозвани допринос предвиђен § 124 грађ. закона. Видећемо њихову оштетну вредност и примену законског доприноса, као и оправдање зашто се у оваквим случајевима оштетна вредност овако изражава. !

Пример 3

-9

шт.

Ј

и

Р

Ј„

зљ

' V / /

1 «

У другом случају важиће исти принцип са разликом, што ће повећање вредности комунллним радовима ићи у сразмерном проце\нту за онолико мање, колико је преценат кому-

Сл. — 3 Узећемо једну улицу која треба да се по регулац. плану прошири од 12 м' на 15 м' ширине. Регулацијом се сече само уедна страна, док друга остаје на регулац. линији и не вуче за собом никакву оштетну вредност. Друга страна повлачи се за три метра на нову регулац. линију и потреба регулације изискује проширење ове улице; у обрачун оштетне вредности на тој страни улазе и зграде које се регулацијом руше. Поставља се питање оштетне вредности, сваком сопственику по наособ, примена доприносне вредности и сразмера ове оштетне и доприносне вредности и на једну и на другу страну фрОнта ове улице на којој се извршују комунални радови. Треба одмах додати, да имања која се секу и после регулације остају грађевинске парцеле. Фронтови појединих имања као и њихове површине су различите. Из напред речених објашњења видели смо шта је оштетна вредност. Ову оштетну вредност која се има дати појединим власницима за њихове делове који се експропришу за проширење ове улице обележићемо са Т ј + т 2 т 3 - ј-.... т п Ове појединачне оштетне вредности добиће се директним споразумом са сопственицима или путем законске процене у којој учествују по два процениоца изабрана од стране сопственика, по два процениоца изабрана од стране општине, и петога члана као претседавајућег кога бира Окружни суд за град Београд. Овај начин процене путем изборног суда произилази из закона о атару општине града