Opštinske novine

5*

Париски зоолошки врт

163

одличним инсталацијама. Светлост је увек одозго, просторије толико велике, да могу примити и већи број животиња. При изградњи руководили су се принципом да просторије буду што веће, само што је питање величине искључивоо питање сретстава, која се имају на расположењу, како у погледу саме изградње, тако и нарочито у погледу одржавања (загревање, чишћење, оправке итд.). Поред улаза за публику при сваком склоништу постоји и службени улаз (за чуваре), Гвоздени делови веома су солидно изграђени, могуће нешто и сувише тешко и луксузно. Унутрашњост просторија је нешто тамнија, што је врло повољно за лето, док зими то претставља недостатак. Он се одстрањује кварц-лампама, међутим кварцовање нема тај значај, јер ултравиолетни зраци не могу да прођу кроз перје и длаку. Тропске животиње ипак врло радо иду под лампу, али то је зато што лампа греје. Код многих птица зими се стављају сандучићи са проклијалом травом, да је кљуцају. Антропоиди су од публике одељени стаклом као и у минхенском врту. Последње лето овај врт имао је следеће значајније губитке: 1 скупоценог сибирског тигра — по свој прилици од меса) и 200 амадриаса (мантл-павијан мајмуна) од туберкулозе. Врт се снабдева водом из једног дубоког бунара, који даје б/сек, л., што није довољно, те постоји појачање градског водовода. (Код нас искључиво савски водовод). Спољни простори за животиње су веома велики и скоро увек без ограде (Хагенбеков систем) и одељени су од публике ровом и ниском неправилном баријером од стења. У том баријеру местимично је сађено цвеће, а местимично постоје узвишења за публику. Лзубазношћу г. проф. Урбена добићемо димензије профила ових ровова, премда сам ја на лицу места, код свих важнијих животиња, ове ровове премерио. Код слонова поред ровова постоји још један појас од 45 см. од клинаца у 5 редова, док код опаснијих и деликатнијих животиња (осим лавова и тигрова) постоји још један специјалан мали баријер, који има задатак да држи публику на жељеној удаљености од животиња. Груписање животиња није по геозоолошко1 систематизацији -- као у Минхену — већ по зоолошкој, али ни тај систем није сасвим скрупулозно сачуван, и то: било из грађевинских разлога, било због постизавања бољег ефекга код публике (разноврсност, контрасти, монотонија, умор гледалаца), због грејања, локалних прилика (стране света, вегетација). У великом пејзажу поједине групе су невидљиво одељене, тако да се добија код гледалаца илузија целине и велике животињске заједнице. Скоро увек велике животиње прате птице:

тако су зебре са дивљим ћуранима или азиским и тачкастим ждраловима, антилопе са сарус-ждраловима (грао и бели) и т. д. Уколико су поједине животиње у оборима, ови су ограђени ретким плетивом (12 см. X 12 см.) (изузетак волиере) са солидним бетонским стубовима. Еластичност плетива, као и ови стубови, довољна је гаранција за јачину ограде, док реткост плетива пружа бољи преглед животиња. Осим тога, овакво плетиво претставља уштеду у материјалу — поцинкованој жици — а животиња се услед његове еластичности не може повредити. Гибони су у две групе на малим острвцима и са хладним склоништем, што дозвољава париска клима, док су у Минхену са полухладним склоништем, т.ј. настрешница у дрвету и склониште са обичном температуром. Наравно да овом париском аранжману треба дати предност. Питање топлоте код појединих врста животиња често је код разних вртова контрадикторно решено, али свуда се назире јас.на тенденција за што већим очвршћавањем и аклиматизацијом. Минхенски врт нарочито је постигао завидне резултате у резистентности животиња, зато је код њега и најбоља продукција од свих европских вртова. Код нас, специјално, не долази у обзир само екстремна клима, већ нарочито ветар — кошава, који има пресудан значај на конструктивну страну врта. Према изјави професора г. Урбена, као и д-р Хека из Минхена, њихове управе немају амбицију да повећавају број животињских врста, већ да појачавају број животиња у појединим већ постојећим групама. Разлози су следећи: један зоолошки врт треба да има један известан број врсти чији оптимум зависи пре свега од расположивог простора, финансиских сретстава и прихода, броја становника итд, Избор врсти пак зависи од оеколошких прилика, менталитета и културног нивоа становништва, као и других локалних околности. Имати што више врсти, значи и већи издатак око издржавања, док стремљење да буде заступљено што више врста, евентуално све врсте, у ствари претставља апсурдност, јер животињско царство броји на неколико хиљада врсти, док по зоо-вртовима, и то реномираним, обично је заступљено од 60—100 врсти. При завођењу нове врсте управе добро промисле и уваже све околности, па тек онда донесу решење, док повећање броја у појединим групама чине без великог предомишљања. Одржавање једне групе зебри или фламинго-а и др. од три или пет односно седам и више примерака скоро исто стаје, док је ефекат сасвим различит. Осим тога животиње су навикле на колективан живот у групама, стадима и јатима и много се боље осећају. За једног чувара, да ли ће опслужити 3 или 5 зебри, исти је посао, док је сасвим друкчије да ли он има да опслужи три групе