Opštinske novine

Париски зо олошки врт

/65

Од просторија за сервис париски врт има следеће: канцеларије, лабораторију, салу за секцирање,. карантин, магацине, сењаре, кухињу, штале, тушеве за особље, станове за особље које неминовно мора бити стално у врту (код жирафа, слонова и др. има по један кревет за ноћиог чувара), радионице: столарска, ковачка и фарбарница за таблице. Осим тога има двориште и натстрешница. Постоје још: један велики ресторан и два мања, неколико продавница, четири јавна клозета и три јавна улаза и два службена. Општи утисак: фрапира чистоћа и солидност унутрашњих постројења и инсталација. Даље, величанственост изгледа на вештачко стење и слободне стеновите пејзаже, али истовремено веома нелагодно делује сувишан б>етоНј једнообразност у изградњи настамби, увек бетон, бетон и само бетон. Решавано је и питање настањивања појединих врсти животиња које немају ничег заједничког са стењем (степске животиње, многе птице итд.). Све то делује исувише монотоно, наметљиво и досађује посетиоцу. Чине се покушаји и напори да се што. обилнијом садњом ублажи тај сувопарни ефекат бетона, али њега има исувише да би се то постигло. Додуше, бетон добија патину, разнобојан је, али ипак исувише доминира. Једно остаје факат да ипак главни део врта, велику перспективу, односно централни пејзаж, треба решавати на овај начин, јер импресионира и делује моћно. Одговарајуће врсте животиња у оваквом амбијенту фасцинирају посматрача. Али, поред свега тога, више од једне четвртине врта не сме се решавати по мом скромном мишљењу — на овај начин, иначе се добија неизбежна монотонија, оДносно досада. То нарочито пада у очи већ ири првој поновљеној посети. У врту треба што мање зграда, а нарочито наметљивих и недискретних стилова, што више разнообразности, вегетације, травњака и уопште зеленила, јер врт треба да остане врт, па ма се звао и зоолошки. ПАВИЉОН ЗА ЗВЕРОВЕ У ЖАРДЕН ДЕ ПЛАНТ ИЛИ ЗВЕРИЊАК У УЖЕМ СМИСЛУ — стаје 4,000.000.— франака. Прво питање које се намеће: зашто су изградиХм овако скупоцен објекат, кад већ имају у Венсенском парку све те животиње и то у полуслободи по захтевима савремених принципа? Одговорено ми је: „...још једнако остаје проблем шта је боље?" За одгој и множење животиња, на-

учна испитивања и посматрања, контролу итд, много је боље имати животиње овако по кавезима, једне поред других. Јевтиније је и одржавање, а има и публике која више воли овај систем јер је прегледнији, а и посетилац је у непосреднијем додиру са животишом. Осим тога, гледалац види животињу из близа и од ње га дели само решетка. У ствари рво је права менажерија, а онај други систем је зоолошки парк, који пружа још и друге ефекте. У овом павиљону су следеће животиње: лавови, тигрови, леопарди, црни пантери, јагуари, рисови, пуме итд. Диспозиција код овог објекта врло је практична и види се јасно из следећег профила: Зверињак у ствари решава питање концентрисања зверова у једној згради, те услед централног грејања нарочито је рационално одржавање преко зиме. Оригинално је решење ходника за послугу и инсталације, као и кутије за исхрану. Осим тога, преграде између појединих кавеза су тако монтиране да се по потреби могу три одељења спојити у једно (подизањем преграда помоћу чекрка). Осим тога постоје и мала вратанца између одељења, Ово нарочито долази у обзир кад треба спарити нове животиње, или услед сукоба, болести и др. одвојити, или кад скотну женку треба изоловати итд. Испод зверињака је велика гаража, кланица и магацини. По истом принципу је саграђен и антропоидни павиљон. Само овде су кавези од простора за публику одво]ени стаклом. Имају једну велику горилу, орангутане, шимпанзе и друге велике мајмуне. Одељење за макаке је у ствари један стаклени павиљон. Једна страна се може отворити и лети, кавези који су на точкићима "и шинама могу се избацити напоље. Остали део Жарден де плант сасвим је застарели систем, још од Наполеона без промене. Инж■ Александар Крстић.