Opštinske novine

У једињење Срба, Хрвата и Слов енаца

891

жавама (2 новембра 1918 године), обуставила непријатељства и извршила демобилизацију своје војске. Тада је настала опасност, да аустриски и мађарски војници, распуштени из три велике армије, који су се кретали својим ку^ама са фронта талијанског, србијанског и албанског, а преко територија Словеначке, Хрватске и Далмације, не почну успут пљачкати. У исто време Италија је сматрала, у духу Лондонскога уговора, да треба да поседне поједина места у Далмацији и Истри, па је то и учинила. Поред тога у питање је дошла и дотадашња аустриска ратна моонарица, коју је Народно веће, као наследник бивше монархије, примило од Аустрије, Све је то натерало Народно веће да се обрати и затражи помо^ од савезничких држава, а нарочито од Србије. Сопске трупе ушле су ве^ биле у земље преко Дрине, Саве и Дунава. Друга аомија под командом Во1воде Степе Степановића ушла је у Сарајево 6 новембра, у Котор 8 новембра, у Лубровник 14, у Сплит 18 новембра. Али је српска војска, поседајуНи освојене земље, остала ван политичког делања у овим крајевима. Кра1ем октобоа 1918 Народно је ве^е послало у Женеву своје изасланике: д-р Антона Корошеца. д-р Мелка Чингрију и д-р Грегора Жерјава, да ступе у везу са српском владом и Југословенским одбором, а у исто време дало |е мандат д-р А. Трумби-Цу да претставља Наподно ве^е код влада савезничких и код владе Сједињених Америчких Држава. Изасланици су 3 новембра 1918 године саопштили овим владама, да се Народно веће у Загребу сматра као врховна влада југословенских земаља под влаш-Ку лотадашње Аустро-Угарске и молили су да се поизка Наоодно ве^.е у Загребу као оедсвна влада. Истина, овс признање није дошло, али ?е, под оазним утицајима и околностима, владу Народнога ве^а признала српска влада, којој је на сриу лежало да се што пре изведе уједињење Соба, Хрвата и Словенаца у једну државу. У Женеви је био одржан састанак коме су присуствовали од стране Србије претседник српске владе Никола Паши^ са тројицом изасланика паоламентарних група српске скупштине (Маоко Тоифковић, Милорад Драшкови1п и д-р Војислав Маринкови^); од стоане Народнога ве^а д-р А. Корошец, д-р М. Чингржа и д-р Жерјав, и од стоанр ЈугослоЕенског одбора претседник д -р А. Тоумби^ са још четири члана. Они су на седницама од 6 до 9 новембоа израдили и об^авили Женевску деклараижу, По то| деклаоацији обоазу|е се дожава Соба. Ховата и Сло^енаца. као једна дожавна целина: призна!е се Наоодно ве ^е у Загребу као оепрезентанта и влада Словенаца, Хрвата и Срба у бившој АустроУгарској Монархији; оснива се за извесне за-т једничке послове заједничка влада од 12 министара (пола чланова одређених од српске владе, а пола од Народног већа), којој ^е бит>! задатак да организује заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца до састанка Уставотворне скупштине, која ^е донети Устав, Поред ове вла-

де, а до сазива Конституанте, постојале би и даље владе Народнога ве-Ца и влада Краљевине Србије, свака на своме подручју. Одлучено је још, да се позове и Црна Гора да ступи у уједињену државу. Али ова заједничка влада, образована у Женеви, није остварена. Против ње је била српска влада због њеног и сувише израженог дуализма у државном уређењу. Она није призната ни од влада савезничких држава, па и Наоодно ве^е у Загребу сматрало је, да делегати Нзсоднога већа нису имали мзндат за такве прегозоре, ни за склапање ма каквог обавезног пакта. Пред све ве^ом опасношћу од италијанских претензија, нарочито после окупаци|е Ријеке (17 новембра), и покушаја да Италија заузме морнарицу, и после апела босанске и далматинске народне владе од 30 новембра упућеног српској влади у Београду, којим моли ,,све компетентне факторе, да без даљег оклевања и без обзира на споредна питања, проведу формално и дефинитивно уједињење свих Словенаца, Хрвата и Срба, од Јадоана до Вардара у јединствену државу" — Средишни одбо.о Народног веЈпа у Загребу, у седницама од 23 и 24 новембра, после дуже дебате, донео |е ову значајну одлуку: „Народно вије^е Срба, Хрвата и Словенаца у складу са својим досадашњим закључ^ цима и према изјави Владе Краљевине Србије, проглашује у|едињење државе Словенаца, Хрвата и Срба, образовано на цијелом непрекинутом југословенском подручју бивше Аустро-Угарске монархије, са Краљевином Собијом и Цоном Гором у јединствену дожаву Словенаца, Хрвата и Срба, те изабира одбор од 28 лица с пуном овлаш^у да у споразуму с Владом Краљевине Собије и преставницима свију странака у Србији и Црној Гори безодвлачно проведе организацију јединствене државе према приложеним записницима". Ови су се изасланици имали одмах коенути у Београд да ову одлуку саопште српској влади. За ово време извршена је абдикација цара Карла (11 новембра) и изведено |е уједињење Војводине и Црне Горе са Србијом. ПРВИ ДЕЦЕМБАР 1918 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ. Према одлуци Народнога већа изабрани делегати и финансиски стручњаци кренули су у Београд 27 новембоа око 10 часова пре подне нарочитим возом. Пут је био дуг, јер је преко славонске и сремске равнице воз доста споро ишао. У Батајници дочекало је делегате изасланство Месног одбора Народнога ве^а земунског и изасланици српске војске. У 11 часова увече дошли су делегати у Земун. У Земуну их је дочекало многобројно грађанство, чиновници, разне корпорације, соколска удружења и одред српске војске. Увече је био банкет, на коме је командант места у Земуну, потпуковник Божидар Туцаковић, у име српске војске поздравио делегате Народнога вепа. Затим је жупник Вучетић у име Месног одбора Народнога ве^а